„False Flag“ приручник: Лажне заставе више не вијоре

Тероризам
  • Париз, Њујорк и Брисел се налазе у различитим државама, али их осим терористичких напада повезује једна заједничка нит.
  • Лажне заставе (False Flag) су од Нероновог паљења Рима 64 године п.н.е. усавршаване вековима, а развој медија је од њих направио глобални бренд.
  • Лажне заставе су средство које служи за изазивање реакције јавности на унапред планирано решење проблема.

Аутор: Периша Рељић

Лажне заставе више не вијоре

Нероново паљење Рима (Magnum Incendium Romae) 64 године п.н.е. једна је од првих лажних застава забележена у историји. Много свежији пример је такозвани „Gleiwitz incident„, који је Хитлер искористио као опрвдање за агресију на Пољску и почетак другог светског рата. Домаћој јавности је познат случај у Рачку, које је био „проблем“ за реакцију светске јавности на унапред спремно „решење“ – НАТО агресију на Југославију.

Корпорација RAND је септембра 2000 године представила стратегију „Нови Амерички Век“ (Project for the New American Century). Бриљантна идеја наметања глобалне хегемоније САД остатку света, као и сваки грандиозни пројекат захтевала је и „проблем“ за реакцију јавности адекватних размера. Као највећи проблем пројекта морбидних умова RAND корпорације појавио се „недостатак катастрофалног и катализаторског елемента – какав би био нови напад попут оног на Pearl Harbor

„.The defense of the „American homeland,“ the fighting and winning of „multiple, simultaneous major theatre wars“ – RAND, PNAC

  • Случајним сплетом околности, годину дана касније (тачно до у месец) догодио се ничим изазван:

Њујорк 9/11

Када је Ирак почео продавати своју нафту за евре уместо за доларе, петро-долар као кључна метода глобалне хегемоније се нашао угоржен. Америчком председнику је 9 септембра донешен на потпис документ за рат са Ираком – недостајао је само добар повод.

Два дана касније догађа се фамозни 9/11 као нови Pearl Harbor, којим је започета реализација RAND пројекта агресијом на Ирак, Авганистан, Сирију, Либију.. Сцена виђена приликом напада на куле близнакиње у Њујорку индентична је насловној илустрацији књиге „Asi sufre Latino America“ коју је написао Jose Borja 1981 године – тачно две деценије пре 9/11 догађаја.

  • У најбоље чуваном ваздушном простору на свету (NORAD), два (2) путничка авиона ударају и обарају три (3) зграде у Њујорку. Поред Twin Towers као заштитног знака, у ничим изазваној али савршено контролисаној експлозији се урушава и зграда 7 тржног центра (Building 7) која није погођена авионом.

Облакодери тешке челичне конструкције (такозвани цевни склоп), направљени тако да издрже директан удар авиона нестали су издробљени у прах заједно са летелицама које су у њих удариле. Не само истраживачи завере, већ и експерти за демолицију зграда рушење приписују подземном нуклеарном експлозијом. Остаци авиона који су ударили у зграде нису пронађени – за разлику од савршено очуваних пасоша терориста из Саудијске Арабије, због којих је извршена агресија на Ирак. Спасиоци и ватрогасци који су били на месту рушења зграда или су већ помрли, или умиру од канцера узрокованог нуклеарним зрачењем.

Наводни удар авионом на Пентагон остао је не само без већих оштећења, већ и без иједног остатка невидљиве летелице Боинг 757. Више него скромна оштећења зграде настала дејством пројектила класе „Scud“ била су довољна да заувек униште све трагове проневерених 2,300 милијарди долара, чију је истрагу најавио министар одбране Доналд Рамсфелд.

  • Америка је била „нападнута“ од брадатог лика који је из неке пећине у Авганистану имао добар сигнал мобилног да координира акцију, те је „рат против тероризма“ могао да почне.

Малезијски Боинг: „Operation Northwoods“

Када је америчкој администрацији затребао повод за увођење санкција Русији, „случајно“ се догодило обарање путничког авиона Malaysia Airlines Flight 17 над Доњецком. Кривци су били познати пре него што је Кијев преусмерио лет преко зоне ратног дејства, а санцкије Русији су de iure уведене пре него што је авион дотакао тло.

Сведоци који су први дошли до олупине изјавили су „поједини лешеви се осећају и уопште не изгледају свеже“, што не треба да зачуди ако се примети неодољива сличност летелице MH17 са у марту те године мистериозно несталим авионом Боинг 777 на линији MH370.

  • Пројекат „Operation Northwoods“ израђен је 1962 године за време Председника Кенедија, по налогу здруженог генералштаба америчке војске. Врховни заповедници свих родова оуржаних снага САД дали су писмену сагласност за потапање америчких бродова и отмицу авиона, као терористички акт који би био искоришћен као повод за напад на Кубу. Један од планова обрађених у пројекту „Northwoods“ односио се на обарање путничког авиона по шаблону виђеном на Доњецку.

По нотама MOSSAD-а: Ал-Каидин танго у Паризу

Терористички напад на редакцију Charlie Hebdo у Паризу су према званичној верзији извели француски држављани, браћа Саид и Шериф Куаши, који су хладнокрвно ликвидирани од полиције када су покушали да се предају. Изрека да „мртва уста не говоре“ не постоји без разлога.

Након што су без провале улазних врата упали у закључану зграду где се налази редакција сатиричног листа, браћа Куаши су по имену прозвали присутне на недељном састанку редакције и хладнокрвно ликвидирали. На сетовима фотографија места злочина видљиви су трагови употребе ручног бацача (RPG) кога нико иоле нормалан не би користио у узаном ходнику редакације.

Видео снимак високе резолуције приказује врхунски утрениране особе под маскама како при изласку из зграде убијају полицајца пуцањем у главу, након чега пре него што је сео у аутомобил један терориста „спонтано“ заборавља личну карту. Недалеко од места злочина, уз препознатљиво „Алаху Акбар“ се догађа пуцњава у Јеврејског продавници чији је епилог четири леша.

  • Занимљиво је да анализа видео снимка „убиства лежећег полицајца“ осим недостатка крви јасно показује и недостатак адекватног трзаја оружја калибра 7,62 мм, али и „облачић“ после пуцња удаљен метар од главе полицајца у кога је пуцано.

Медији врло прецизно јављају да су терористи после пуцњаве побегли на север, што се не поклапа са чињеницом да је трећи полицајац убијен јужно од места злочина. Саид као старији од браће Куаши нема никакву војну обуку и не постоје не само подаци већ и могућност ратовања у Сирији зато што је био стално запослен, отац двоје деце. Млађи брат Шериф Куаши је као разносач пица и музичар (репер) у покушају кратко боравио у Сирији, на дужности дежурног „хашишара“ али без квалитетне војне обуке неопходне за савршено извођења акције „танго у Паризу“ виђене на снимку.

Ситница коју медији не помињу је да се на пола сата лагане вожње јужно од места злочина налази база Легије Странаца Fort de Nogent, као и да ће жртве у (ничим повезаној) пуцњави у Јеврејској продавници бити сахрањене у Израелу. Превозо тела жртви обављен је авионом, а игром случаја Јеврејска вера забрањује отварање ковчега пре сахране.

Истаживачи завере Ал-Каидин „Танго у Паризу“ повезују са кажњавањем Француске због гласања за независност Палестине, након чега је премијер Израела Нетанјаху рекао да је тим чином „Француска учинила себи гробну грешку„. Савршена утренираност и лагано одрађивање егзекуција заштитни су знак специјалаца Изралеског MOSSAD-а, а повици „Алаху Акбар“ су били задужени да јавности скрену пажњу са правог кривца – бар до њихове „сахране“ у Јерусалему.

Париз: Je Suis „Stand Down“ (анализа ритуала)

Црни петак у Паризу 13-14 новембра (Св. Козма и Дамјан) 2015 године има све карактеристике „Stand Down“ операције.

Један од начина извршења лажних застава је допуштање да се изведе терористички чин упркос томе што су надлежне службе упознате и упозорене да ће се догодити. Фрацуске безбедоносне службе су биле упозорене од својих колега из Ирака и Турске, а Руски ГРУ је чак прециризао и тачан датум напада.

Истовремени бомбашки, оружани и самоубилачки напад у француској престоници извршен је такозване „меке мете“ (Soft Targets) – ресторане, кафиће, стадион и концертну дворану. Успешном акцијом француске полиције сви терористи су након тога ликвидирани – не заборавите: мртва уста не говоре.

Црни петак у Паризу је послужио као оправдање за увођење ванредног стања, које траје и данас. Поучени Шарли Хебдо искуством, француске службе су овога пута уместо кавлитетног снимка високе резолуције јавности представиле снимке полиције и жандармерије који незаинтересовано статирају као да су на вежби. Разлог за то је чињеница да су припадници безбедоносних служби стварно имали вежбу у на више локација у Паризу током терористичког напада.

Конференција „заједничка мисија 21-ог век“ (The Shared 21st Century International Mission) одржана је 29 октобра 2015 – две недеље пре терористичког напада. Радну групу врха безбедоносних служби НАТО држава сачињавали су представници DGSA, CIA, MOSSAD и MI6. Након на тај начин успешно договореног сценарија, медији су по налогу безбедоносних служби „предвидели“ терористичке нападе у Паризу.

  • Куриозитет представља чињеница да је француски председник Оланд свој позив на „свети рат против исламиста“ упутио на 920-годишњицу истоветног Папе Урбана II на Први Крсташки рат. Врхунац перверзије ипак припада „крунском доказу“ – неоштећеном пасошу који је пронађен на месту где се бомбаш-самоубица разнео у ваздух.

Теорија завере: Брисел 322 (Bruxelles vs Molenbeek)

Брисел је 3/22 ове године постао поприште обрачуна две мафијашке банде: џихадиста кварта Molenbeek и господе НАТО гузичара такозваног европског кварта, где се налази центар Европске Заједнице.

Престоницу европске бирократије потресла је серија експлозија у градском метроу и на аеродрому Завентем. Белгијска полиција је накдандно признала да је извела „серију контролисаних експлозија на аеродрому и у такозваном европском кварту“, што јавности није покварило уметнички дојам терористичког чина.

Дежурни кривац је по устаљеном обичају био познат и пре извршења терористичког чина, а мејнстрим медији су преплавили свет снимцима експлозија метроа у Минску (Белорусија) и напада на аеродром „Домедово“ код Москве (Русија). У телевизјски репертоар су накнадно додате „потресне сцене“ из Waterloo Tube Station у Лондону.

Хроничним сакупљачима лајкова на друштвеним мрежама који су у знак солидарности постављали фотографије „Je Suis Bruxelles“ није превише сметало што Бриселски снимци – уопште нису из Брисела. Генерална проба терористичког напада у Бриселу одржана је у подземној Лондонској станици (Waterloo Tube Station), где је крајем фебруара била позорница за увежбавање „жртви“ на своје улоге.

  • Стотине радника хитне помоћи, ватрогасаца и полиције увежбавало је пружање помоћи добровољцима из више земаља у сценарију „вежба терористичких напaда“. У седам укопаних вагона у подземном (метро) окружењу је пружана помоћ адекватно нашминканим „жртвама терористичког напада“.

Британски DailyMail је о томе објавио репортажу са пратећим фотографијама и видео записом 29 фебруара 2015.

Лондонски „Major Incident Drill“ је захтевао више од годину дана планирања и припрема, а број укупно ангажованих статиста је премашио 2,000 особа. Поресне снимке „сцрепарајућих“ сцена у Бриселу се може погледати и приликом генералне пробе у Лондонској Waterloo Tube Station.

  • Више него занимљив је и избор самог датума за преимјеру у Бриселу, где 22 март (3/22) као и „црни петак“ у Паризу, Православни Божић „Шарли Хебдо“ или Њујоршки 9/11 (Усековање главе Св. Јована) има велики окултни значај за календар масонске ложе – у овом случају „Skull and Bones 322“.

G4S, CIA, FBI: Мала група педера у Орланду

Пуцњава у ноћном клубу за педере у Орланду је према званичној верзији оставила иза себе 49 мртвих и 53 рањене особе, што је „успех“ приписан самој једном стрелцу.

Главни осумњичени је успешном акцијом полиције ликвидиран (мртва уста не говоре), а да иронија буде већа за „безбедност“ упуцаних педера је отужен радник највеће фирме за обезбеђење у САД.

Американац авганистанског порекла Омар Мартин је као успешно интегрисан у друштво био радник обезбеђења фирме G4S, са бројем лиценце G 2704169. Фирму некада познату као „WackenHut“ основали су бивши шефови FBI, CIA и америчке тајне службе. Једна од компанија са којом је „G4S“ Омара Мартина имала развијену сарадњу је донедавно мало позната компанија „Crisis Cast“.

Код видео снимака емитованих на мејнстрим медијима уочљив је недостатак амбулантних возила неопходних за збрињавање завидне количине упуцаних особа. Пригодна близина болнице, која се – игром случаја наравно, налази у истој улици где и ноћни клуб омогућила је снимање срцепарајућих сцена у којима се тешки рањеници преносе на рукама.

LiveLeak је објавио снимке камера за видео надзор са оближњих зграда, на којима се види уношење наводнихи жртава у ноћни клуб. Више него занимљив је и снимак полиције која износи жртве масакра иза клуба – пре него што се „напад“ уопште догодио.

Медијски мало познатој, али очито врло запосленој фирмм „Crisis Cast“ потребно је још мало уигравања глумачке екипе. Фирма чији је задатак обука глумаца за улоге жртви у ванредним ситуацијама дефинитивно није бриљирала у Орланду.

„Nothing works as effectively in dealing with real-world disasters as rehearsal“ – Crisis Cast

Ница: „камион терориста“ (летњи Врачеви)

Један од поузданих начина препознавања лажних застава је њихов савршени тајминг.
Истог јутра када је француски председник Оланд најавио могућност укидања ванредног стања, у Ници се догодио преседан у историји терористичких напада – случај од истраживача завере назван „масакр сладолеџије“.

Камион-терориста кога је возио француски држављанин арапског порекла, Мухамед Лахуаиеј Булел (31) је на шеталишту убио 84 особе, а преко стотине ранио. Француски национални празник – дан Бастиље претворио се у масакр, а возач „камиона терористе“ ушао у анале као први сладолеџија заслужан за масакр у историји.

Вредне Гинисове књиге рекорда је чињеница да је „камион терориста“ у лаганој вожњи дугој скоро 2 километра побио и повредио огромну количину људи без икаквих трагова крви. Новински наслови „Ница после крваве ноћи“ једину кап крви садрже искључиво у самом наслову.

Занимљиво је да је терориста који је возио камион оружје и експлозив држао не поред себе у кабини – већ у прљажнику камиона. Оскара за најбољи скеч заслужује изјава полиције да је Булел слао SMS поруке и разговарао са братом у Алжиру током извршења терористичког чина.

Као и сваки лепо васпитани терориста који је пошао да убије стотине недужних људи, Булел је са собом уредно понео личну карту и документа. Француски председник Оланд је због „проблема“ у Ници већ наредног јутра донео „решење“ о продужењу ванредног стања – за реакцију јавности су се побринули глобални медији.

Препознатљив рукопис лажних застава

Први знак лажних застава је њихова медијска најава, која увек долази од експерата и упућена је преко мејнстрим медија. Јавности не треба оставити времена за размишљање, већ унапред припремити терен да сви одмах знају ко је крив.

Карактеристика овог вида специјалних операција су вежбе и припреме, неретко одржане или непосредно или током самог извршења терористичког чина. Случајни сведоци који „својим речима“ описују догађај дају режији завидну дозу уверљивости.

Највећи број терориста је повезан са безбедоносним службама, било као сарадник, информант или радник неке од фронтовских фирми ресорних агенција. Недуго по одигравању лажне заставе почиње медијска кампања „пласмана производа“ због ког се догађај одиграо.

Класични терористички напад препознатљив је по пасошима и личним документима који без оштећења преживе експлозију бомбаша-самоубице или уништење авиона, јер – какав би то терориста био без уредние пратеће документације лаке за доказивање идентитета.

Одговор на наручиоца лажне заставе крије се у питању „Cui bono“, а реализује по провереном Хегелијанском методу проблем-реакција-решење.

  • Не треба заборавити ни да је генерал полиције заслужан за „бриљантну“ операцију у селу Рачак – што је послужило као оправдање за агресију на СР Југославију накдандно одликован у Бриселу орденом од НАТО пакта „за допринос у области безбедности“.

Лажне заставе се не користе искључиво у војне сврхе, лепеза њихове примене је широка и обухвата све области људског живота где се резултат остварује владавином страха.

Када је бивши министар економије приликом повратка у САД однео са собом све наше податке америчким службама, режим је за цурење података оптужио хактивисте уз наслове „хакери држе целу Србију у шаци“. Фармако-мафија је због боље продаје својих производа спремна на режирање исценираних лажних напада на медицинско особље, или чак изазивање епидемија ради боље продаје вакцина.

Свеједно које „боје“ лажне заставе биле, њихова сврха је изазивање реакције и психичка припрема јавности на унапред спремно наметање Агенде.

Користећи доктрину шока, вештом манипулацијом путем медија јавност се приморава не само да прихвати – већ да практично моли за било какво „решење“, само да агонија престане.