Текст „Прекаријат: класа бескорисних људи“ задире у савремену социологију рада и нове облике робовласништва у дигиталном добу.
Апстракт: „Прекаријат: класа бескорисних људи“ – Периша Рељић
Овај рад анализира успон нове друштвене класе – прекаријата – коју чине појединци без сталног запослења, социјалне сигурности и јасне будућности. Рељић деконструише неолиберални наратив о „флексибилности рада“, доказујући да је реч о смишљеном процесу стварања слоја „бескорисних“ и лако заменљивих људи који служе као јефтино гориво за глобални корпоративни систем.
Главне тезе рада укључују:
- Губитак професионалног идентитета: Како фрагментација рада на ситне, несигурне послове (gig economy) уништава осећај припадности струци и заједници.
- Егзистенцијална стрепња као инструмент контроле: Анализа начина на који стални страх од губитка прихода држи појединца у стању потпуне послушности и немогућности политичког организовања.
- Технолошка сувишност: Испитивање процеса аутоматизације и вештачке интелигенције који велики део популације чине економски „непотребним“, остављајући их на маргинама друштва.
- Живот без корена: Разматрање психолошких последица прекаризације, где човек престаје да планира будућност и постаје „становац тренутка“ без имовине и права.
Аутор закључује да је прекаријат крајњи производ савременог капитализма који не тежи просперитету свих, већ концентрацији моћи кроз деградацију рада, те позива на нови облик солидарности изван оквира наметнутих економских парадигми.
Кључне речи: прекаријат, неолиберализам, несигурност рада, социјална ерозија, глобална економија.
Аутор: Периша Рељић
- Званично најбогатији човек на свету, Bill Gates је као обавезно
летње штиво препоручио књигу „Sapiens: A Brief History of Humankind“. - Књига коју је написао историчар Yuval Noah Harari нам доноси један нов термин „класа бескорисних људи“.
- Једна од главних тема овогодишњег ритуалног састанка
групе Билдерберг била је управо „класа бескорсиних“, брендирана
релативно новим именом:
Прекаријат: класа бескорисних људи
Званично најбогатији човек на свету, Bill Gates (Били Д Геј) је као обавезне летње штиво обожаваоцима свог лика и дела препоручио „Sapiens: A Brief History of Humankind“. Књига коју је написао историчар Yuval Noah Harari нам доноси један нов термин „класа бескорисних људи“.
Представљена као највећа претња у 21-ом веку, „класа бескорисних људи“ је споредни произвог роботизације производње и увођења вештачке интелигенције. Према аутору књиге, све већа маса људи без посла и перспективе у животу представља опасност по глобални систем.
- Занимљиво да је једна од горућих тема овогодишњег ритуалног састанка
групе Билдерберг била управо „класа бескорисних„, брендирана релативно
новим именом – прекаријат.
„Термин „прекаријат“, изведен је од речи „précaire“ (непоуздан) и
„proletariat“ и означава људе са најнижим приходима, оне који раде непун
радни дан на сезонском послу или у сивом сектору. Положај тих људи не
дозвољава им да обезбеде своју економску и социјалну независност“ – Олга
Четверикова
Један од позваних на Билдерберг 2016 био је и британски акамедик Guy Standing, који је својим књигама термин „прекаријат“ приближио широким народним масама. У својој књизи „A Precariat Charter“, Guy Standing је прекаријат представио као део нарастајће глобалне структуре.
На видљивом врху глобалног система налази се плутократија, која манипулишући демократијом и марионетским владама креира грађанско друштво по својим потребама. Плаћена радна снага (саларијат) задужена је за наметање и функционисање система, а прекаријат као „класа бескорисних“ је (све бројнија) колатерална штета Новог Светског Поретка.
„Нова класа повремено и привремено запослених, слабо плаћених и радно
незаштићених, зачета је у дивљем браку неолиберализма и глобализације“ –
Милан Мићић, Политика
Прекаријат као релативно нов изум друштвеног инжењеринга означава све бројнију масу људи чији је опстанак угрожен због материјалне несигурности. Најједноставније објашење прекаријата је поређење са пролетеријатом – некадашњом радничком класом без поседа и имовине, која је радила за пуко преживљавање. Разлика је у томе што „moderate Proleters“ (Precariat) осим имовине и поседа, због деиндустријализације неће имати ни стални посао.
Заштитни знак прекаријата је несигурност, рад на одређено време са ниском платом и никаквим правима, а цела „класа бескорисних“ је због економске угрожености лака за манипулисање. Деиндустријализација као једна од полуга глобализације, дизајнирањем светског економског колапса (Global Currency Reset) „реформише“ средњу класу становништва у прекарија.
- Проблеми за креаторе Новог Светског Поретка настају када глобални
систем остане без могућности куповине содијалног мира за све већу масу
„бескорисних“.
Према статистичким подацима, крајем прошле године 123 милиона људи у
Европи је живело на прагу сиромаштва. Немогућност сталног запослења и
сигурних прихода „реформише“ (најбројнију) средњу класу становништва у
прекаријат – класу бескорисних људи, без икакве будућности.
Пентагон у
улози глобалног ратног министарства је још 2008 године започео припреме
за масовне друштвене нереде. Пентагонов пројекат „Minerva Research
Initiative“ користи друштвене мреже – укључујући и Facebook, за
манипулацију и испитивање реакција јавног мњења.
Америчка армија је 2014-е године приручником „MegaCities and the United States Army“ уврстила велике градове у зону борбеног дејства. Приручник поднаслова „Припрема за комплексну и несигурну будућност“ јасна је назнака методе решења „проблема“ прекаријата и долазећег економског колапса.
Куриозитет је и решење изложено у манифест-књизи класе бескорисних људи „Sapiens: A Brief History of Humankind“. Аутор Yuval Noah Harari је предложио да „држава тај проблем решава тако што ће контролисати срећу и задовољство људи путем лекова и виртуелних светова„.
Многобројни „Reality Show“ су заједно са друштвеним мрежама део замишљене стратегије виртуелног света среће и задовољства. Проблем оваквог третмана прекаријата „виртуелном срећом“ је што се класа бескорисних – пре или касније, из виртуелног Дизниленда пробуди са празним стомаком.
- Управо зато је прекаријат „највећа опасност 21-ог века“.