Овај наслов је један од најсаркастичнијих и најбруталнијих у Рељићевом опусу. Реч је о мрачној друштвеној сатири која заправо служи као оштра критика економског безнађа и дехуманизације појединца у систему „дивљег“ капитализма.
Апстракт: „Продаја органа – извозна шанса“ – Периша Рељић
Овај рад представља радикалну друштвену критику и сатиру на рачун неолибералних економских доктрина примењених на осиромашене државе. Користећи шокантан наслов као метафору, Рељић анализира крајњи стадијум деградације човека који, у свету где је све роба, бива присиљен да тргује сопственим биолошким опстанком како би преживео у систему који не признаје достојанство.
Главне тезе рада укључују:
- Комодификација тела: Анализа процеса у којем људско биће престаје да буде личност и постаје скуп биолошких делова са тржишном вредношћу.
- Критику „страних инвестиција“ и експлоатације: Саркастичан осврт на државне стратегије које ниску цену рада и беду грађана представљају као „конкурентну предност“.
- Економско безнађе као принуда: Разматрање границе између слободне воље и економске уцене у којој појединац „бира“ екстремне мере самопоништења ради егзистенције.
- Морални банкрот система: Испитивање одговорности политичких и економских елита за стварање амбијента у којем је човек сведен на ресурс који се дословно „троши“.
Аутор закључује да је „извозна шанса“ заправо цинична дијагноза друштва које је изгубило суверенитет над својим ресурсима, па чак и над самим собом, те позива на хитан повратак етици и заштити људског живота изнад профита.
Кључне речи: сатира, економска експлоатација, неолиберализам, дехуманизација, биополитика.
- Нови закон о трансплатацији органа доноси један нови термин „претпостављена сагласност“.
- Сваки грађанин Републике својим рођењем аутоматски постаје потенцијални донатор органа, a нови закон предвиђа:
- „понуду (донираног органа) одговарајућем страном лицу“, чиме ће се уједно решити проблем отплате државног дуга страним повериоцима
Аутор: Периша Рељић
Продаја органа извозна шанса
Према писању Блица, Србија ће до краја године новим законом о трансплатацији органа увести термин „претпостављена сагласност“. Сваки грађанин Србије својим рођењем аутоматски постаће – добровољни давалац органа, хтео то или не.
Главни промотер трговине људским органима као новом привредном граном у развоју је офтамолог Др Миленко Стојковић, Лончарев директор клинике за очне болести у КЦС. Према његовим речима, Вучијев режим „ради на предлогу новог закона који подразумева претпостављену сагласност донаторства“ људских органа.
Морбидност новог „демоктратског“ закона, Стојковић као прави Др Каџија оправдава речима да ће претпостављена сагласност донаторства органа обезбедити „довољно материјала за трансплатацију„.
Промотери трговине људским органима упорно избегавају „ситницу“ да је законом (нацрт април 2009) у члану 15 предвиђена „понуда одговарајућем страном лицу“. Законом „претпостављено“ добровољно донаторство не само да ће обезбедити довољно „материјала“ за трансплатацију, већ ће уједно могућим извозом људских органа странцима – решити и проблем отплате државног дуга.
- Такозвано „претпостављна“ сагласност аутоматски
значи да су сви грађани Републике – са или без свог знања или пристна:
законом постали донатори органа. Стручно појашњење још једног у низу
Лончаревих „експерата“ гласи:
„Онај ко не жели да
донира органе мораће да се пријави у општину и суд и да потпише формулар
– након чега ће бити убачен у базу података полиције“
Преведено на језик обичних смртника – самим тих и потенцијалних „добровољних донатора“, особа која не жели да га профитери трговине органима черече након смрти, мораће најпре у општину по формулар. Након попуњавања формулара и плаћања одговарајуће таксе, иде се у Суд да се формулар овери, након чега ће „политички некректни“ грађанин Сербије завршити у специјалној бази података полиције – као обичан криминалац.
- Након породице, деце, куће, стана и личне имовине – и наши органи постали су државно власништво.
Историјски подаци не документују овакве преседане ни у логору Аушвиц. Закон о насилној вакцинацији испраћен је најавом „претпостављене сагласности донаторства“ органа, преостало је само да и еутаназија буде – законом обавезна.
Др Менгеле би данас био врло поносан на своје наследнике – ученици су надмашили свог идола.
Референце:
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/novi-zakon-o-transplantaciji-donor-postajes-cim-se-rodis/4khcd05
April_2009_Nacrt_Zakona_O_Transplataciji_Organa_3.pdf
http://www.telegraf.rs/vesti/1962513-hteli-to-ili-ne-svi-cemo-donirati-organe-predlog-novog-zakona-sokirao-srbiju-video