Један од битних задатака маринетске власти у свакој земљи је губљење националног идентитета.
Ваљевска Грачаница, 31 август 2015:
- полиција у раним јутарњим часовима упала у Цркву Светог Арханђела Михаила и похапсила присутне вернике.
- Нови успех Небојшине полиције у „борби против тероризма“ за резултат ће имати уништење средњевековног манастира саграђеног у доба Немањића.
Аутор: Периша Рељић
Грачаница: Генералка „чишћењa“
Грачаница је преживела векове Турске окупације, оба светска рата, нацистичку окупацију, НАТО бомбардовање али не и НАТО марионете на власти. Средњевековни манастир само је још једна у низу жртви окупаторског режима, који ће поделити тужну судбину „записног храста“ и рано-хришћанске базилике испод коридора 10.
Зоранино министарство и Вучићев режим по Србији раде исто што џихадисти у Сирији, или њихов пријатељ Рама у Абланији. Богомоља Грчке православне цркве светог Атанасија у селу Дрми срушена је пар дана пре Ваљевске Грачанице. Извођачи радова су различити – методе исте.
- Према дефиницији Пољског правника Рафаела Лемпкина – по којој га УН препознају као геноцид:
„Геноцид је сваки акт који за последицу има уништење народа, укључујући ту културне напоре да се избрише језик, идентитет или националност, као и исељење народа из своје домовине“
Такозвани „културоцид“ – Cultural Genocide, подразумева систематско уништење културних и религијских објеката, праћено искорењивањем језика и писма (ћириличног), цензури јавних медија и „прочишћавању“ архива и историје од идеолошки неподобног садржаја.
Демографски инжењеринг – метода етничког чишћења
Насилна промена демографске структуре становништва је суптилна метода етничког чишћења, која се у Србији одвија двосмерно. Млади, школовани и талентовани се од страних абмасада подстичу да напусте земљу – у коју се досељавају и легализују Цигани из Немачке и исламисти Афричке и Блиско-Источне регије.
Изменама закона, спорним међународним споразумим и кршењем Устава Републике, Србија не само да увози – већ и легализује оне који немају правних основа за држављанство. Привилегован статус оправдан „мањинским правима и инклузијом“ илегалним досељеницима обезбеђује бесплатне куће и станове, школовање, здравствено осигурање и привилеговано запошљавање – све то на рачун домаћег становништва.
Економски геноцид над Србима огледа се у „привилегији“ финансирања и изградње кућа свакоме ко дође у Србију. Отежано долажење до посла, зарад „инклузије“ тера све већи број да напусти земљу – што је од самог почетка и био циљ овакве политике.
Методично уништење српског аграра последњих 15 година резултовало је тихим геноцидом села. Пописом из 2011 године детаљно је аналитички обрађена свака празна кућа, старачко домаћинство и њива у Србији. Предлог да се у празних 1,600 српских села населе исламисти из Африке и Блиског Истока није последица, већ планирани циљ.
Првобитни предлог насељавања имиграната у „пусте“ округе у Србији због негативне рекације јавности биће модификован. Бриљантна идеја домаћих колаборациониста је примена шаблона по којој су насељена лица из реадмисије – равномерно по свим општинама, уз њихов тачан број под доменом „државне тајне“.
Цензура брендирана као „политичка коректност“
Све већи број становништва свесног аутистичне државне политике почиње да нарушава „идилу“ режимских медија. Моћно оружје цензуре јавности је познато као „политичка коректност“, за чије спровођење су – осим режима и партијских органа, задужене сорошитске НВО.
Медијска самопромоција у неограниченим количинама има за циљ убедити јавност у оправданост „вишег циља“ – за који се примају девизне дневнице. Њихова пропаганда се базира на Гебелсовој идеји да „сто пута поновљена лаж постаје истина“. Етикетирање сваког другачијег мишљења као „политички некоректног“ само је почетни корак елиминације неподобних.
Цензура слободе говора спроводи се застрашивањем терминима као што су „ширење панике“ или „говор мржње“ – што је сваки говор другачији од њиховог. Претње ликвидацијом су логичан наставак, а уколико ни то не уроди плодом – пребијање и хапшење независних новинара у Србији нису преседан, већ модус операнди.
- Глобализам и наднационалне струкуре државних и НВО институција функционишу по мафијашком систему, у коме циљ оправдава средство.
„свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел – која искључује право на помиловање“