Агенда 21 не постоји – наравно. То је само теорија завере *
На конференцији Уједињених Нација о животној средини у Бразилу 1992-е године на земаљском самиту је донешен план под називом “одрживи развој” (Sustainable Development), познат под називом:
Агенда 21
Аутор: Периша Рељић
Скривен под бреднираним, лепушкастим називима као што су “одрживи развој”, “очување животне средине” и “стабилизација светске популације” налази се лепо упакован план идеолога новог светског поретка чији је циљ депопулација становништва, де-индустријализација, колективизација и стављање целог светског становништва под контролу једне групе људи.
Према ауторима плана, одрживост се фокусира на три ствари: глобалну употребу земљишта, глобално образовање и глобалну контролу становништва – у теорији, практично фамозна “Агенда 21” доноси крај националног суверенитета држава, укидање граница, укидање личних слобода, укидање личне својине, контролу информација, увођење једне заједничке светске религије, реструктуирање функционисања људске породице – пропагандна машинерија која последњих пар месеци промовише како “ваша деца не припадају вама – она припадају држави” је само реализација нечега зацртаног пре више од две деценије, све то зарад навдоног просперитета. Сетите се и наслова у медијима у којима се дозвољавају истополни бракови са децом, затим оних у којима се форсира био-инжињеринг, затим деца са више од два родитеља, схватите: то нису само наслови, то је будућност која нас чека и то не тако далека будућност.
Документ усвојен од скоро свих земаља чланица Уједињених Нација доноси све друго осим просперитета, ради се о повратку у Средњи Век – и то не у онај лепши, витешки део, ради се о глобалној контроли спроведену на најнижем могућем локалном нивоу, кроз разне “невладине” организације и покрете “зелених”. Једном речју, ради се о тоталној и тоталитарној контроли целе светске популације.
Договори о такозваној “слободној трговини” се односе искључиво на западне конгломерате компанија – слобода појединаца, малих и мањих фирми се своди на давно сећање на нека лепа времена. На ради се само о контроли, циљ је контрола буквално свега, ради се о једном комплетном освајању света без испаљеног метка, доминацију кроз гомилу несувислих закона и повећање опорезивања на глобалном нивоу до те мере да осим западних конгломерата нико други неће моћи да опстане – ради се о “Кловард-Пивен” идеологији тоталне зависности од државне помоћи и од добре воље државних органа.
Ако не разумете о чему пишем, само се сетите да је пре нешто више од деценије сељак могао сасвим пристојно да живи од своје њиве или стоке, прављења сира, печења ракије, сада најплодније оранице Европе чекају добру вољу вођиних шеика за продају исте те земље за мало више од цене поклона – само да не би упадали више у дугове бескрајним порезима државном апарату. За оне који су радили приватно у то време није тешко сетити се да се од поштеног рада могла направити кућа – сада се дижу кредити само да би се отплатити порези и таксе држави. Сетићете се и изјаве “хуманисткиње” Куровички: ко нема пара да плати струју – нека прода кућу, и то је можда и у најчистијој форми сведена идеологија “Агенде 21”.
Нико ништа неће моћи приватно да ради, нити да поседује – осим привилегованих, сви ћемо, било кроз посао у државном апарату или, они мање срећни од неког вида државне помоћи живети од добре воље апарата и система који нас је и довео ту где смо сада, што ће самом државном апарату још више олакшати посао обрачуна са неистомишљеницима: ко се не слаже са владајућом елитом, остаће без примања, здравственог осигурања, неће моћи да плати рачуне – а неће више имати ни земљу да обрађује од које би могао да преживи. Наравно – неће имати ни слободну вољу, нити било каква права, али бар у Србији то никада није био неки проблем – сви ћемо мислити шта нам се каже да мислимо, радити оно шта нам кажу да урадимо,без икаквих питања.
План је поседовање обрадиве земље , воде, ресурса, минерала, животиња, биљака (“монсанто” их већ патентира)– на глобалном нивоу, план “одрживог развоја” је живот целе породице у кућама или становима величине до 25.м2, основа саме де-индустријализације је контрола рађања са циљем једно дете у породици, све то промовисано од ониих који поседују по 25 луксузних вила и имају по неколико деце: “они” ће моћи себи да приуште порезе, ми не.
Британска влада је сличан документ израдила још 1949-е године, Америка је Кисинџеровим “меморандум 200” донесеним 1973-е, а тамо где се помене фамозни Хенри Кисинџер увек се провлачи његова чувена идеја:
“Депопулација мора бити навјећи приоритет Америчке спољње политике према земљама трећег света”.
Поента глобалистичке елите је да преузме све ресурсе, да максимално подигне све порезе – од којих ће наравно профитирати они, да нам продају много мање за много скупље: од хране, струје, воде, свих рачуна и пореза које плаћате који су пре пар година били много нижи, наредних пар година постаће још већи тако да ћемо се сви заједно и ових тешких времена сећати са сетом. Огољена идеологија модерног анти-Робин Худа, безлични смежурани ликови који пљачкају сиромашне да би ултра-богати били још богатији.
Као што су пре само пар година јефтине цигарете постале луксуз – и то буквално, такав сценарио је планиран и за храну, која ће за нас “грађане трећег света” постати врло луксузна роба. Живимо у свету у коме стотине милиона људи сваку ноћ легне у кревет – гладно, у истом свету у коме стотине милиона баца вишак хране у контејнер. Свет у коме нас убијају беспилотним летелицама и крстарећим ракетама “хероји” и “нобеловци” за које је рат играње видео-игрице преко конзоле а милиони убијених цивила само бројка на екрану.
Полако али сигурно свет се од глобалног села претвара у глобални гулаг. План постоји, “Агенда” се већ навелико спроводи, и – место резервисано за нас дефинитивно није у првом реду за уживање у чарима представе која нас чека.
Периша
* теорија завере (conspiracy theory) је термин која је Ал-ЦИА-ида увела у употребу 1967. да би унапред дискредитовала све оне које преиспитују начин вођења државе и који постављају незгодна питања – постоје увек те неке “кодиране” речи као што су расиста, фашиста, хомофоб итд. чији је једини циљ дискредитација неподобних.