Апстракт: „Илузија избора“ – Периша Рељић
Овај рад истражује механизме савремене демократије и потрошачког друштва који појединцу нуде привид слободе одлучивања, док суштински каналишу његово понашање у оквиру унапред дефинисаних граница. Рељић анализира концепт „илузије избора“ као кључни алат за одржавање стабилности владајућих структура.
Главне тезе рада укључују:
- Политички дуопол и лажни плурализам: Критика изборних система у којима различите опције заправо заступају исте корпоративне и геополитичке интересе, чиме се гласачки процес обесмишљава.
- Производња пристанка: Како медији и образовни систем обликују јавно мњење тако да грађани „слободно“ бирају оно што је систему потребно.
- Потрошачка слобода као замена за политичку: Разматрање начина на који се огромна понуда тривијалних производа и забаве користи да би се скренула пажња са недостатка стварног утицаја на друштвене токове.
- Технолошко програмирање: Улога алгоритама и друштвених мрежа у креирању „информационих мехура“ који појачавају привид индивидуалности док врше масовну унификацију ставова.
Аутор закључује да истински избор почиње тек изван граница понуђених алтернатива, позивајући на буђење критичке свести и препознавање манипулација које слободу своде на одабир између „две стране исте медаље“.
Кључне речи: демократија, медијска манипулација, психологија масе, контрола ума, социјални инжењеринг.
- Периодично на сваке четири године владајућа елита се сети оних на чији рачун лагодно живи.
- Дотад непримећени, али константно пљачкани грађани постају центар њиховог света.
Аутор: Периша Рељић
Илузија избора
Пропагнадна машинерија мејнстрим медија нас засипа неизбежним обећањима о бољем животу. Завршетком политичких избора, грађани заједно са датим обећањима падају у заборав – до следеће прилике за изборне лажи.
Невезано за победника изборне трке, све остаје по старом. Свеједно ради ли се о комунизму, социјализму или такозваној демократији – систем остаје исти. Циљ самог система је централизовање власти ради лакшег владања масом људи од стране мале групе на власти и њихових интересних група.
Државни апарат је репресивни механизам уз помоћ кога режим на власти спроводи своје интересе, често на штету управо оних грађана који га кроз плаћање пореза финансирају.
Систем нам у изборном процесу, кроз наизглед супротстављене политичке партије даје привид различитости. Суштина је да се ради само о различито обојеним маскама које скривају увек исто, ружно лице механизма.
Периоди лоше економске ситуације са друштвеним немирима неизбежно прате такозване „револуције“. Најављене корените промене и реформе се сведу на само још једну фарсу у низу, као што је Ципрас у Грчкој.
Једина права револуција је револуција схватања начина на који систем функционише. Државни апарат се финансира новцем отетим од грађана кроз порезе, таксе, акцизе и казне.
Моћ режима се налази у парама становништва, које се злоупотребљавају за репресију управо над онима који га финансирају. Јак државни апарат има много већу моћ над становништвом, елиминација новчаног „крвотока“ драстично слаби снагу репресије над грађанима.
Илузија демократије представљене нам кроз образовање и мејнстрим медије је оличена идеологијом „један човек – један глас“. Замишљена као периодична превара становништва помоћу избора, таква визија демократије сву власт ставља у руке мале групације која је на власти.
Атинска демократија, као оригинална идеја зачета пре 2,500 година се базирала на непосредности. Грађани су у правој демократији учествовали директно, без посредника у извршењу законодавне, извршне и судске власти.
Једина права демократија је она која у суштини доноси владавину народа, коју садржи у свом називу. Директно учешће грађана, без посредника је једини могући начин њеног стварног спровођења, без могућности злоуптребе.
Посредници између грађана и вршења власти су победници илузије избора, који преваром и лажним обећањима врше власт у име грађана, али не у њиховом интересу.
Политичари су финансирани од интересних групација, којима по доласку на власт омогућавају богаћење – на рачун оних који су гласали за њих. Такозвано лобирање, код нас брендирано као „конфликт интереса“ је само лепши назив за корупцију.
Развој демократије праћен је све већом немогућношћу грађана да сами утичу на своје животе и одлуке донете у њихово име. Оригинално замишљена као владање од самих корена друштва нагоре, без хијерархије и елите, идеја је трансформисана у своју сушту супротност.
Спровођење власти врши се једносмерно, одозго на доле, са становништвом сведеним на ниво субјетка над којим се врши радња. Тоталитарни режими на власти снагу државе демонстрирају слабљењем самих грађана и укидањем њихових права и слобода.
Излазак на изборе и давање гласа некој политичкој опцији неће променити ништа. Једина је разлика што сте својим гласом дали легимитет некоме да у ваше име одлучује о вашем животу, без икаквог вашег утицаја на то.
Промена режима не доноси промену система – сам механизам остаје исти. Избори нису решење, нити доносе промене – они су само илузија, али не брините:
„већ крајем 2045-е, живећете много боље“