- Родитељски притисак на децу често је повезан с програмираношћу која се зове: „Мораш нешто постићи у животу“.
- То значи бити „успешан“ на начине за које систем – и људи које је програмирао систем – кажу да представљају успех.
- То је у великој већини случајева повезано с једном од две ствари, а обично обе: статусом и новцем.
Аутор: Дејвид Ајк
Шта је успех у Матриксу ?
Можемо видети статусну програмираност у ономе што зовемо славне особе, али то се шири на све послове и титуле које нас чине „успешним“ према дефиницији система. То укључује статус председника или премијера, адвоката, судије, шефа полиције, војног заповедника, лекара, врхунског пословног човека, берзанског мешетара или телевизијског спикера. То су илузије које одржавају континуитет веће илузије, и зато систем лупа жиг „успешан“ на њихове биографије.
Зашто систем – Матрикс – не би хтео да људи теже улогама које му најбоље служе? Није никаква случајност што су послови који се сматрају „најуспешнијима“ управо они који набоље служе систему. Али ту ствар с успехом треба поближе размотрити:
– Лекар је мафијашка спонзоруша у синдикату организизоног криминала познатом као фармацеутски картел. Они диктирају коју ће терапију лекар преписивати (нпр. рак = хемотерапија), заједно с националним медицинским удружењима које картел надзире. Лекари су програмирани службеним гледиштем на тело и здравље кроз своје „школовање“, и прихвате ли ову верзију медицине из Каменог доба, сistem их награђује њиховим документима о стеченим квалификацијама. Као резултат тога, један од највећих узрочника смрти су лeкари. Је ли то стварно успех?
– Вође транснационалних корпорација обично сматрамо екстремно успешним људима који зарађују огромне плате. Али шта је с пустошењем које узрокују широм света? Заузимају пољопривредно земљиште и терају локално становништво у глад; плаћају им ситниш да мукотрпно раде након што им униште све алтернативе за запослење и подмићују корумпиране владе и осигуравајуће агенције да нападају све оне који угрожавају њихову корпорацијску диктатуру. Шта је с убиствима и геноцидом које многе од ових корпорација изазивају, и ратовима који се воде за одбрану или ширење њихових интереса? Је ли то стварно успех?
– Берзански мешетари могу зарадити толико „новаца“ да неке од (за живот најскупљих) делова Лондона често називају „мешетарски појас“. Али, штa су ти људи, заправо? Они су професионални коцкари попут оних који играју за столовима у Лас Вегасу. Једина је разлика у томе што се бeрзански мешетари играју са животима милијарди људи широм света који трпе последице начина на који ти типови „инвестирају“ (коцкају) „новац“ својих клијената. Добар посао за њих може значити сиромаштво и глад за људе чијег постојања они нису ни свесни. Имамо целе телевизијске канале посвећене праћењу рулетских столова Вол стрита и лондонског Ситија под маском „финансијског тржишта“. Могли би исто тако извештавати о партијама покера у МГМ Гранду. Берзански мешетари су можда славни по свом богатству, али свој „новац“ зарађују на манипулисању и туђој беди. Је ли то стварно успех?
– Телевизијски спикери и њиховe колеге новинари приказују свет у облику који непрестано учвршћује илузију, извештавајући о догађајима на начине који одговарају систему и програму проблем-реакција-решење. Већина њих – иако не сви – ради то зато што немају појма што се стварно догађа, па само понављају службене изворе. Друге „звијезде“ малих екрана презентују затупљујуће баналности које превладавају у програмима и хипнотизују гледаоце у целоживотни дремеж. Је ли то стварно успех?
– Војска води ратове и осваја земље у складу с плановима система, продајући себи и народу причу да безуман покољ над људима представља „одбрану слободе“. Многи су из властитог искуства у Ираку схватили какво су топовско месо и колико политичари који их шаљу у битке мало маре за последице по њих и њихове породице. Је ли то стварно успех?
– Полицајци играју исту улогу, силом спроводећи законе како би наметнули вољу система и одбранили је од супротстављања. Чак и они који су истински поштени присиљени су бити покорни или лете с посла. Полицајци не служе првенствено људима, они служе систему, с часним изузецима. Систем је тај који их плаћа, и кроз њихову униформу или налог за хапшење, даје им моћ над другима, моћ за којом многи чезну. Је ли то стварно успех?
– Адвокати који с највише ентузијазма и беспоговорно лижу дупе систему могу напредовати до још већег успеха који се зове судија. Они воде бригу да увек побеђује воља система, а они којима се највише може веровати да ће донети „праву“ одлуку увек ће добијати важне случајеве у којима систем највише жели победити. Они су пијуни система, попут политичара, и многи су дубоко корумпирани унутар, из темеља корумпиране, правне септичке јаме. Је ли то стварно успех?
Адвокат служи систему спроводећи законе који су скројени како би становништво заробили у мору правила, регулатива и бирократије. Адвокати главне струје тако масно наплаћују своје служење систему да то великој већини људи ускраћује приступ процесу или могућности да се супротставе присилама владе, судова и полиције који могу користити новац порезних обвезника за одбрану система од тих истих порезних обвезника којима би требало служити. Они затварају људе користећи њихов „новац“. Већина „закона“ које спроводе адвокати ионако су превара. Је ли то стварно успех?
– Председници и премијери су марионете сила које диктирају њихове одлуке и, у случају Џорџа Буша, Обаме као и многих других, јасно је да имбецил може бити „успешан“ достигавши „највиши положај“. Људи га могу звати председником Сједињених Држава, али он је и даље имбецил. Његов статус то нимало не мења, осим у нашој изманипулисаној перцепцији. А да бисте се успели по науљеном стубу политике морате имати корумпираност у крви и способност да вам је лагање рефлексна реакција. Је ли то стварно успех?
Не, све су то срања. У свим тим професијама постоје људи који се покушавају успротивити систему, али погледајте што се догађа лекару који своје пацијенте жели лечити методама које се супротстављају фармацеутској диктатури, или универзитетском професору који својим студентима покушава пружити шири поглед на могућности. Попут поштених полицајаца, новинара и других, они или постају конформисти или остају без посла. Тако су најуспешнији људи у овим симболима успеха они који најропскије служе систему. То је резултат плана, а не пропуста.
Увек кад се рачуна „успешност“, негде у комбинацији биће и новац, често одмах на првом месту. Новине и магазини засљепљују нас извештајима о богатству неких људи, као да је то мерило било чега. То није чак ни мерило колико новца имају, јер не постоји новац – само рециклирани дуг. Ако не постоји новац, како било ко може имати новац или дуговати новац? Човек је можда сероња, али је милијардерски сероња, и то му даје статус. Зашто?
Често је управо чињеница да је сероња то што га је учинило милијардером, због безобзирности која је потребна да се нагомила сав тај дуг, опростите, „новац“. Трка за статусом, моћи и контролом кроз новац учинила је људе робовима њихових илузија.