- На недавно одржаној аукцији у Њујорку портрет Едмонда Беламија
је продат за 432,000 $, што не би било проблем да Едмонд Белами није
сликар већ модел на слици коју је „насликала“ Вештачка Интелигенција.
- Вештачка Интелигенција као „аутор“ овог портрета је за израду користила алгоритам и базу података од 15,000 портрета насликаних између 14-ог и 20-ог века.
- Уласком В.И. на поље уметности, сликари су се придружили све бројнијој групи професија које су колатерална штета четврте индустријске рЕволуције.
Аутор: Периша Рељић
Досије „В.И.“ – Сликари постају технолошки вишак (read my lips: Прекаријат)
На недавно одржаној аукцији њујоршке галерије „Christie“ продато је уметничко дело „Портрет Едмонда Беламија“ (Portrait of Edmond Belamy). Портрет првобитно процењен на скромних 10,000 $ продат је за 432,000 $ – што је двоструко више од најсупље продате слике једног домаћег мајстора какав је Паја Јовановић („Укротитељ змија“). Чињеницу да је тако високу цену достигао „уметник“ који се први пут појавио пред публиком не би требала да нас зачуди ако знамо да је име аутора – „Очигледно“.
„Obvious“ (енг: очигледно) је назив за паришки уметнички колектив који је помоћу алгоритма који је обрадио 15,000 уметничких портрета насталих од 14-ог до 20-ог века „насликао“ прво ремек-дело Виштачке Интелигенције (A.I.). Да би генерисао „своју“ слику, алгоритам је поредио свој рад са онима у бази података уметничких портрета све док није могао направити разлику. Реч је о првом „ремек-делу“ икада продатом на једној аукцији слика.
- Дрски упад „вештачке“ – или можда правилније речено Виртуелне Интелигенције на поље уметности је сликаре претворио у технолошки вишак и колатералну штету четврте индустријске рЕволуције.
Према студију који је радио Универзитет у Оксфорду до 2030-е године ће трећину најзаступљенијих послова преузети роботи са В.И. „погоном“. Реномирани амерички „bloomberg report“ је недано указао на чињеницу да роботи имају потенцијал да у наредним годинама замене више од половине радника у СДА (Сједињеним Државама Америке). Најугроженијим професијама у које спадају таксисти, фабрички радници (код нас популарно звани „пеленаши“), радници на касама у маркету, конобари(це), новинари, адвокати и доктори сада су се придружили и сликари.
Бројни научници и милијардери – међу којима и имена као што су Elon Musk и Mark Cuban већ годинама упозоравају на В.И. Опасност не само од злоупотребе Виртуелне Интелигенције у ратне сврхе, могућност „превентивног“ нуклеарног рата (због грешке у алгоритму) су ипак много бенигније од милијарди људи који ће бити транспарентно реформисани у Прекаријат – од елите назван „класом бескорисних“.
„Термин „прекаријат“, изведен је од речи „précaire“ (непоуздан) и „proletariat“ и означава људе са најнижим приходима, оне који раде непун радни дан на сезонском послу или у сивом сектору. Положај тих људи не дозвољава им да обезбеде своју економску и социјалну независност“ – Олга Четверикова
На видљивом врху глобалног система налази се плутократија, која манипулишући демократијом и марионетским владама креира грађанско друштво по својим потребама. Плаћена радна снага (саларијат) задужена је за наметање и функционисање система, а прекаријат као „класа бескорисних“ је (све бројнија) колатерална штета Новог Светског Поретка.
Прекаријат као релативно нов изум друштвеног инжењеринга означава све бројнију масу људи чији је опстанак угрожен због материјалне несигурности. Најједноставније објашњење прекаријата је поређење са пролетеријатом – некадашњом радничком класом без поседа и имовине, која је радила за пуко преживљавање. Разлика је у томе што „moderate Proleters“ (Precariat) осим имовине и поседа, због деиндустријализације неће имати ни стални посао.
Заштитни знак прекаријата је несигурност, рад на одређено време са ниском платом и никаквим правима, а цела „класа бескорисних“ је због економске угрожености лака за манипулисање. Деиндустријализација као једна од полуга глобализације, дизајнирањем светског економског колапса (Global Currency Reset) „реформише“ средњу класу становништва у прекарија.
Нови Светски Поредак (Глобализација) која за крајњи циљ има тоталну и тоталитарну контролу свих ресурса „Прекаријат“ са све сликарима заједно, наравно) гледа као технолошки вишак. А о плановима „глобализатора“ (елите) за „класу бескорисних људи“ најбоље сведоче драконске казне и нови закони који се по „copy-paste“ шаблону једногласно изгласавју у парламентима широм света:
„Усвојен Закон: Вакцинација обавезна за све“