Аутор: Периша Рељић
- Десетине, некада и стотине хиљада људи на демонстрацијама за правду, равноправност, социјалну једнакост, анти ратни протести широм света – вест која се појави на мејнстрим медијима накратко и нестане заувек.
- Забрањено име које нико не сме да помене а које је заједничко за све ове демонстрације је „Црни Блок“.
- Чули сте некада за то? Нисте – ево и зашто:
Црни блок
Новембарски протести у Бриселу са преко 100,000 демонстраната нису почетак, већ само ескалација процеса из децембра 2013 – сада са десет пута више учесника. Протести који су настављени у априлу 2014 су окупили 40,000 демонстраната, што је дало прилику Бриселској Хоминтерни да свом Гејстапу наложи пуну репресију над демонстранитма – 27 повређениих демонстраната је завршило у болници. Репресивне мере полицијске државе су само омасовиле протесте.
Брисел је узет као пример, не само зато што је главни град Белгије и пропалог пројекта званог ЕЗ, већ и зато што је главни град једног другог пропалог пројекта, брендираног под радним називом „краљевина – на води“. Престоница европске Хоминтерне није изузетак, слични протести су одржани током године и у Енглеској, Грчкој, Шпанији, Италији, Ирској окупљајући увек више десетина хиљада демонстраната.
- Покрет није ограничен на одређену земљу или организацију, већ делује глобално – тамо где постоје социјална неправда, беда и репресија, пример су масовне демонстрације у Бразилу, као и Египту 2013 две године после „Афричко-Америчког пролећа“.
Прекомерна употреба силе од стране Гејстапа по налогу Бриселске Хоминтерне – употреба сузавца, водених топова, оклопних борбених возила и пребијање демонстраната су постале заштитни знак сваке побуне против владајуће елите. Заједничко за све те протесте је медијски мрак такозваних „деомкратских“, западних медија и чињеница да ниједан глобалистички мејнстрим медиј није поменуо забрањену реч: „Црни Блок“. Државни механизам репресије не жели да јавност зна како се борити против репресивног система.
- Црни Блок није никаква „милитантна“ верзија Анонимних.
Анти глобалистички покрет Црни Блок (der Schwarze Block) је настао у Немачкој далеких осамдесетих година прошлог века, давно пре настанка Анонимних. Израз који је осмислио тадашњи Немачки Гејстапо користећи га за демонстранте који су маскирани у црне фантомке бранили Турске имигранте од неонацистичких организација проширио се и на анти глобалистичке демонстранте широм света.
Америка је свој огранак Црног Блока добила приликом Заливског рата, када су демонстранти протествовали против агресије на Ирак. Покрет је заслужан за масовне демонстрације против WTO у Сијетлу 1999. Својим присуством Црни Блок је почаствовао и протесте у Фергусону (Мисури), што је било максимално медијски испраћено од стране њихових Европских колега.
- Симблизам црне боје није расне природе, већ је класик анархизма још од времена гусара или Париске комуне.
Црно се носи на демонстрацијама да би се сачувала Анонимност, укључујући ту и маске, зато што Гејстапо снима камерама све протесте. Маске, осим Анонимности, доприносе и смањењу егоистичког доживљаја особе и стварање осећаја припадности и једнакости.
Омиљена мета покрета су глобалистичке, мултинационалне компаније, а користи се широка лепеза тактика – марширање, постављање барикада на улицама и рушење полицијских препрека, пружање помоћи повређенима у сукобу са Гејстапом, онемогућавање хапшења својих колега на протестима. Колатерална штета демонстрација је искључиво материјалне природе, углавном су на мети имовина корпорација, као и симболи економске моћи и политичке контроле над људима.
Препознатљив знак Црног Блока је „A“ од анархија – они који су гледали „V for Vendetta“, иконографски филм Анонимних нека се присете како изгледа графика за „V“ окренута за 180 степени. Ту негде треба тражити и однос Црног Блока и Анонимних, они су једни другима само – друга страна исте медаље.
Методе су другачије – циљ нам је исти.