„нико ти не може дати слободу, нити једнакост и правду – ако си човек сам ћеш то узети“ – Malcolom X
- Људи се рађају слободни, са правима гарантованим Уставом у коме стоји да смо сви једнаки – теоретски.
- Сурова реалност отпадне депоније ЕЗ свела је људска права на ексклузивну привилегију режимске елите и мањинских група, на штету свих осталих.
Анонимна Револуција
Тоталитарни режими диктаторског типа свог највећег непријатеља виде у слободи говора, мишљења и јавног окупљања. Транспарентна транзиција Србије у личну прћију Вучићевог клана, праћена је „реформом“ полиције у приватни Гестапо политичке партије на власти.
Хапшења и пребијања независних новинара, праћена су забраном протеста против режима. Више не само (праве) опозиционе партије, већ и уредно пријављени Студентски протести добијају забрану јавног окупљања – гарантовану Уставом на исти начин као слобода говора и мишљења. Нацизам свако неслагање са „вођом“ третира као издају, а слободу говора као тешко кривично дело.
Препознавање диктатуре и ропства
Тоталитаризам се базира на централизованој власти пирамидалне структуре – под апсолутном влашћу у рукама мале групе људи. Три основна стуба моћи су:
- контрола ума колектива (мејнстрим медијима, образовањем, верским, партијским или религијским манипулацијама)
- контрола новца становништва (државни монопол на финансије и њихову потрошњу, плате јавног сектора, донације из буџета, порези и таксе)
- монопол на насиље (коришћење репресивног механизма за спровођење политике, држање становништва у стању страха злоуоптребом судства и медија)
Својим уклапањем у глобалистичке токове, праћено спровођењем интереса страних држава уместо свог, државни апарат је од услужног сервиса народа постао његов власник. Државно власништво постали су сви грађани, са децом претвореном у лабораторијске пацове провизионог лобија фармацеутске мафије.
Грађани живе у илузији да су њихова деца, куће и имовина стварно њихови – реалност нових закона ЕУшвица нас учи да су деца, куће, имовина власништво државе. Правна поука тоталитаризма привидно слободним грађанима је да су они само државно власништво, без икаквих права – укључујући и слободу мишљења и говора.
„најбољи начин тоталитарне контроле становништва је одузимање њихових слобода део по део, неприметним нарушавањем права и приватности на начин на који већина неће приметити – док не буде прекасно“ – Адолф Хитлер
Схватање праве стварности – Идеја као први корак
По закону физике, свака акција изазива реакцију – укључујући и диктатуру тоталитраног режима. Схватањем праве стварности и свог положаја, Револуција као знак побуне и жеље за слободом увек почиње са једним НЕ!
Револуција почиње када кажете „НЕ“ онима који без икаквих права тврде не само да имају сву власт над нама, већ да смо њихово приватно власништво. Државни механизам је кула од карата, чијим извлачењем се систем руши сам од себе.
Анонимна Револуција нису меци и бомбе, већ идеја Слободе и рушење лажи и илузија на којима почива систем. Привид свемоћи и знања режима видљив је не само у недостатку било каквих резултата, већ и у њиховим небулозним изјавама које дају за медије.
Чињенично стање је да нико од њих – осим политичарења нема никавог резултата иза себе, често ни дана радног стажа. Гомила неспособних паразита са фалсификованим дипломама, чија се „експертиза“ своди на давање лажних обећања, праћено стручним фразама као што су „ваздуплохов“ или „синЕопсис“
Најболнији ударац професионалним лажовима је изношење истине јавности – свеједно путем интернет презентација, друштвених мрежа или уживо у свом друштву. Раскринкавање њихове прошлости, лажи, превара и кривичних дела систематски урушава њихову ауру „моћи“, приказујући их јавности у правом светлу.
Метода НЕпослушности – НЕ из принципа као други корак
Стратегија константног НЕслагања подразумева инат као главно оружје ненасилног отпора тоталитаризму. Свака њихова наредба „раји“ мора добити јасно и гласно НЕ!
Испунићемо све шта ЕЗ тражи од нас – НЕ
признаћемо независно Косово – НЕ
населићемо Србију илегалцима Африке и Азије – НЕ
ваша деца нису ваша, већ државна – НЕ
морате насилно да се вакцинишете – НЕ
гласајте за нас на изборима – НЕ
направићемо аутопут Шиптарима – НЕ
поклонићемо државну земљу тајкунима – НЕ
променићемо Устав – НЕ
Мислим да схватате основни шаблон функционисања – они НЕмају никакв легитимитет над нама, нити смо ми њихово власништво, нити смо слуге „великог везира из Чипуљића“. Они су окупаторска власт инсталирана од НАТО ради финиширања преживелих остатака агресије – и као такве их требамо и третирати.
НЕпослушност режим највише боли тамо где су најосетљивији – у новцима, због којих су и продали Србију. Модус операнди тоталитарних, диктаторксих режима је отимачина туђе имовине – зарад свог личног интереса, или профита интересне групе која финансира политичаре.
Такозване „државне паре“, којима се режим опуштено разбацује нису донете из Чипуљића, Сарајева или Тузле – ради се о парама грађана Србије као пореских обвезника. Ради се о новцу отетом кроз порезе, таксе, акцизе и царине на све могуће, чак и на оно немогуће: таксу на РТС који нико не гледа, али ће сви морати да плаћају.
Српским парама у Србији се финансира све – осим Срба. Такозвани „страни инвеститори“ су фирме које се финансирају новцем из буџета који пуне грађани, по 10,000 € по запосленом раднику, који ће радити за 200 € месечно. Стратешки интерес Србије није градња џамахирије на води, нити аутопута Шиптарима, као ни насељавање илегалаца Афричке и Блиско-Источне регије.
Са изузетком државног сектора и – кроз буџетске донације привилегованих фирми, грађани Србије од буџета који пуне немају никакву корист. Не отварају се фабрике, не запошљава становништво, не субвенцинише аграр – који је са намером уништен да би се „пуста српска села“ населила исламистима.
Због одузимања (покретне или непокретне) имовине – неплаћање пореза, рачуна и такси није решење, али пажњу треба посветити трошењу и куповинама. Први предложен корак је такозвана „Бартер“ економија – код нас позната као директна размена робе или услуга без новчаних трансакција. Куповином хране директно код сељака нећете само помоћи њему финансијски и самима себи конзумирајући здраву храну – већ ћете уједно „откинути“ и државу.
Следећи логичан корак је повлачење новца са рачуна у банкама, што је порепоручљиво и због долазећег колапса светске економије. Грчка и Кипар су добар пример када се не може подићи новац из банке или банкомата.
Смањење новчаних трансакција уз повлачење новца из банака, неминовно доводи до драстичног пада прихода државе. Самим тим не слаби се само њихова „моћ“ управљања нашим животима, већ и механизам репресије којим се становништво држи у покорности.
Стратегијом константне НЕпослушности режиму даћемо пример и другима, што ће додатно ослабити командни ланац тоталитаризма. Хронично „НЕ“ сваки пут не само када је потребно, већ када се укаже прилика – рашириће се као вирус међу другима, рушећи имиџ свемоћи. Што су они слабији – ми смо јачи.
Психолошко оружје – трећи корак НЕнасилне Револуције
Револуција као пут није један велики скок, већ доста малих корака начињених ка Слободи. Боље је за почетак радити ситне, наизглед не тако битне – али успешне потезе којима ће се градити самопоуздање. Елиминација монопола на насиље кључни је елемент одузимања последње снаге тоталитарном режиму.
Револуције у крвопролићу не доносе слободу, већ још већу тиранију и диктатуру и као такве нису циљ, као што ни насиље није решење. Насилне демонстрације и рушење само ће послужити режиму као изговор за још већу репресију над становништвом.
Монопол на силу привилегија је Војске и Полиције – као репресивног механизма тоталитарне државе, али ни војници ни полицајци нису наши непријатељи. Припадници Војске и Полиције су наши суграђани, наше комшије и пријатељи чије породице такође живе у овој накарадној имитацији државе заједно са нама.
Поред свих својих недостатак, међу припадницима Војске и Полиције највећи број су поштени, часни, породични људи, који ће као такви – имајући у виду не само своје, већ и интерес и будућност својих породица реално бити много ближе нама, него режиму.
Војску и Полицију немогуће је једним бриљантним маневром истргнути из раља тоталитарног режима. Процес подразумева борбу за сваког појединца посебно – пријатељски неформални разговор уз кафу може имати већи утицај него глупост каква је бацање „молотов коктела“ на патролна кола.
Лидер и Циљ
Анонимна Револуција као борба за Слободу и стварна људска и грађанска права није „битка“ за фотеље и чланство у управним одборима. Слобода је највећа награда Револуције, а она се не мери новцем.
Државни систем базира се на командној структури пирамиде, са људима сведеним или на ивршиоце – или на жртве безумних наредби диктатора. Такав систем омогућава малом броју људи тоталитарну контролу целог становништва. Социологија овакав систем препознаје као вертикални колективизам.
Оригинална идеја демократије је владавина народа – децентрализација моћи, са учешћем појединца у вршењу власти. Вођа у револуцији не постоји, постоје само лидери у смислу предводника, креатори и мотиватори који иду испред других.
Велики „вођа“ није потребан, циљ је велика група лидера, који ће предводити остале својим примером, радом и делом. Промена друштва и система почиње променом самог појединца, који ће повући друге са собом. Хијерархијском структуром лако је манипулисати и злоупотребити поверење, али групом свесних појединаца то постаје немогуће.
Организациона струткура заснива се на удруживању равноправних, вођених истом идејом – уместо машинерије послушних. Мрежа свесних појединаца, способних да размишљају својом главом моћнија је од сваке армије. Организација и удруживање врши се синхронизовано промовисањем идеје на интернету, као и стварном животу. Уједињени не слепом послушношћу „вођи“ и систему – већ заједничкој идеји слободе.
Овакав начин функционисања доноси извесне проблеме логистичке природе, али има велику предност немогушношћу манипулације масом помоћу пар компромитованих „вођа“. Као ни слободу, ни лидере не треба чекати као донацију, лидери се не праве – постаните сами један.
- Крајњи циљ су нам обећана и гарантована, али – ускраћена права:
- сви грађани морају пред Уставом и Законом имати иста права
- право одбране свог живота, породице, имовине, слободе мишљења и окупљања
- приватност грађана да живи у слободном и отвореном друштву
- слобода дељења информација и комуникација без забране, цензуре и илегалног надзора
- право организовања сопствених удружења без малтретирања од већ постојећих, привилегованих институција
Обавеза је само једна:
- дужност је сваког грађанина да предузме акцију и настоји да одржи слободно, отворено и равноправно друштво
„сви људи су створени једнаки, са неотуђивим правима на живот, имовину, слободу и тежњу за срећом – ако иједан облик владавине постане препрека остварењу ових циљева“ – Декларација
Референце:
http://izreka.com/index.php/osobe/178-malcolm-x-izreke-citati-misli
https://en.wikipedia.org/wiki/Barter