Извор: Magazin Tabloid | Објављено у броју 443
Таблоид је п(р)озван
- Након „реформе власништва“ над телесним органима грађана и легализације продаје деце страним невладиним организацијама, извозном потенцијалу Србије је додат и уносан „бизнис“ са људским ембрионима.
- На предлог министра Лончара, и власт и опозиција у скупштини су подржали закон који легализује бизнис са људским репродуктивним ћелијама и ембрионима нерођених беба.
Периша Рељић
У Лончаревом лонцу свега има
Продаја људских ембриона и тржишне цене
Министар Златибор Лончар је скупштини представио нови закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи, који предвиђа оснивање банке репродуктивних ћелија и ткива, али уједно и легализује уносан бизнис „даривања“ истих. Колико је ова комбинација медицинске мафије уносна потврдила је и слога власти и (наводне) опозиције у скупштини.
- Након успешне „реформе власништва“ над телесним органима грађана и легализације продаје српске деце страним невладиним организацијама, извозном потенцијалу Србије је додат и уносан „бизнис“ са репродуктивним ћелијама и ткивима.
- Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи у Члану 3 тачка 7 јасно означава људске ембрионе као производ, а добро знамо да је сваки производ намењен даљој продаји.
Оснивање националне банке репродуктивних ћелија и ткива предвиђа не само чување, већ и могућност „даривања“ ембриона нерођених беба. Правдајући закон бригом за демографски опоравак земље и борбом против беле куге, министар Лончар је практично озаконио трговину људским ембрионима која је један од најуноснијих послова медицинске мафије.
„Ген (јединица наслеђивања) је низ нуклеотида који кодира информацију за функционални ПРОДУКТ“
Означивши чак и законом људска бића (ембрион) као проиизвод, министар Лончар је прљави бизнис медицинске мафије легализовао термином „донирање ембриона“. Према његовим речима, супружници или ванбрачни партнери ће имати могућност донирања ембриона нерођених беба од којих су одустали током процедуре (мануфактуре продукта). На исти начин којим су сви грађани Републике постали „претпостављено добровољни“ донатори људских органа, новим термином „донирање ембриона“ је легализовано тржиште трговине нерођеним бебама.
Да би животињска фарма конц-логора ЕУшвиц била што продуктивнија, министар Лончар је најавио замрзавање ембриона – захваљујући чему ће репродуктивни производ (нерођена беба) бити знатно дуже доступнији потенцијалним „страним инвеститорима“.
Лончар је истина најавио да сурогат материнство (за сада) неће бити легализовано, али поучени претходним искуствима од забране до законом обавезног сурогат материнства је само један корак – илити амандман. Одредбом истог закона омогућено је да право на биомедицински потпомогнуто материнство имају и хомосексуалци, од закона препознати као „особе без партнера“.
- Најалармантнија стввка закона је легална могућност да супружници или ванбрачни партнери имају могућност „донирања“ (људских) ембриона као продукта насталог у процесу вантелесне оплодње.
Медицинским (лабораторијским) поступком вантелесне оплодње ствара се више ембриона, од којих се један или два враћају у материцу мајке док се „вишак производње“ (ембриона) замрзава. Чланица радне групе за израду спорног закона Лела Шурлан је нагласила донирање (поклањање) ембриона нерођених беба као „изузетно корисно за цело друштво“. Према њеним речима, то могу учинити сви којима је „жао да се баце неискоришћени ембриони“ – гре’ота да се баци, кад’ мож’ да се прода.
- Лела Шурлан је за нерођене људске бебе употребила израз „ембриони сирочићи“, који се као и сваки вишак продукта у процесу произвмодње могу донирати бесплатно – за родитеље, наравно.
Угледни часопис Forbes је у чланку аутора Jon Entine-a „Прављење беба: Продаја Ембриона“ (Making Babies: Selling Embryos, Despite Ethical Concerns) од 8 Маја 2013 објавио и ценовник „продукта“ вантелесне оплодње. Престижне америчке клинике специјализоване за биомедицинску вантелесну оплодњу један људски ембрион наплаћују од 20,000 $ до чак 100,000 долара „по комаду“.
Узевши у обзир да приликом процеса вантелесне оплодње не само да остаје значајан вишак „продукта“ (ембриона), већ и репродуктивног материјала у виду ћелија и ткива, јасна постаје слога скупштинске власти и опозиције приликом изгласавања закона. Још страшније животне приче доноси HBO-VICE документарац „Outsourcing Embryos“ сараднице Gianna Toboni, која извештава о процвату трговине људским ембрионима као нове глобалне индустрије тешке више милијарди долара.
Због високе цене сурогат материнства која у САД прелази 100,000 долара, амерички парови све чешће постају „родитељи“ у сиромашним земљама трећег света.
Због ових потреба „страних инвеститора“ само у Индији је основано више од 3,000 приватних клиника за биомедицински потпомогнуту (вантелесну) оплодњу.
- Додатна зарада медицинске мафије скрива се у експериментима лабораторијског узгоја људско-животињских хибрида (Химера) за добијање органа за трансплатацију.
Након што су научници у Британији одгојили 150 људско-животињских ембриона (Химера) током три године рада у тајности, стигла је радосна вест. Надлежна институција за фертилиизацију и ембриологију (HFEA) је званично одобрила експерименте за генетску модификацију људског ембриона. Да ту није крај морбидности, потврђује такозвана “митохондријална донација“ (Mitochondrial donation) којом ће се лабораторијском модификацијом правити бебе од три родитеља – или више, по потреби. Биомедицински потпомогнута (вантелесна) оплодња Хакслијеву научну фантастику претвара у сурову реалност Глобалистана.
- Лабораторијски је већ дуже времена могуће не само фабриковати „продукт“ (људски ембрион) од три или више различитих родитеља, већ и генетски модификовати жељене способности и карактеристике нечега што би теоретски требало да буде људско биће.
Хакслијева дистопија је тоталитарно друштво, којим влада диктатор чији су поданици самим рођењем (дизајнирањем беба) програмирани да уживају у потчињавању – без могућности побуне. Welcome to the Future – and the Future is Now.
Глоса:
Корпоративни Фашизам
Историја погрешно учи да је фашизам политички систем тоталитарне диктатуре. Фашизам је више економски него политички систем, настао спојем интереса државе и крупног капитала који се намеће силом. Нови светски поредак је „реформа“ личног у корпоративно власништво, а глобално корпоративно-фашистичко уређење искључује сваки облик независности, личне имовине и слободне воље. Окупирана Србија је школски пример да корпоративно-фашистичком државном систему припадају не само људи и постхумно њихови телесни органи – већ и деца, укључујући и ону нерођену.