- Најављен као „нова фаза у односима са нато“, потписани ИПАП у Бриселу је финална фаза евро-капитулације.
- Легализација губитка последњих остатака суверенитета и де факто претварање Србије у депонију Европе.
Аутор: Периша Рељић
Шта крије ИПАП споразум
Кување српске жабе у лонцу евро-капитулација дуго 15 година улази у фазу кључања. Српски министри Дачи и Гаши су 18 марта 2015 у седишту нато пакта потписали Индивидуални Акциони План Партнерства (ИПАП), ратификован у децембру прошле године. Уставном гарантована војна неутралност, приступањем Северно Атлантској Терористичкој Организицији, према речима министра Дачија „није доведена у питање“, нагласивши да:
„бомбардовање није препрека партнерским односима“
Изражено је видно задовољство министара својим потписима, уз најаву
сарадње са нато на пољима науке, културе, дипломатије и мировним
акцијама. Господа певач и керамичар би у складу са својим факултетским
дипломама требали да знају да је нато војна машинерија, а не
научно-културна институција мировног карактера.
Од свог оснивања 1949
године нато је одговоран за смрт више од 14,000.000 особа – према
конзервативним проценама, рачунајући борбена дејства. Захваљујући
методама санкција, изгладњивања популације и ономогућавању доставе
лекова прави број жртава алијансе је много већи.
- Жалосније од приступању нато пакту су само обавезе које је држава преузела у име свих нас. Документ ИПАП не спада под домен државне тајне, јавно је доступан за преузимање и читање – нажалост. Парафирани уговор ситним словима крије и праву сврху пројекта брендираног као:
„највиши степен сарадње и нова фаза са нато“
Прво поглавље се завршава наизглед безопасним „успостављањем безусловне слободе кретања за све“ као заједничком циљу од посебног значаја. Према потписаном споразму, за Републику Србију приступање Европској заједници (ЕЗ) представља стратешки циљ. Декларишући сами себе као „модерно демократско друштво“, господа министри заборављају да спомену резултате референдума тог демократског друштва и гажење Уставног и државног уређења Србије.
Суштинске вредности Србије према потписаном споразуму су „демократија, социјална свест, поштовање других култура“ и најбитније од свега – отворена тржишна привреда. Преведено на језик нас обичних грађана фраза означава губитак последњих националних система и ресурса, који до сада нису распродати по багателним ценама – енергетски ситеми, телекомуникације, водени и други ресурси укључујући и обрадиво земљиште.
Као национални приоритети су означене области родне равноправности (председница одбора Зорана Михајловић), мере за борбу против дискриминације и, посебно – унапређење положаја „припадника осетљивих група“. На страни 7 се начиње и кључна тачка парафираног споразума „положај ЛГТБ особа и већа инклузија Рома“. Решење негативног прираштаја најстарије нације у Европи се види у повећању броја педера и увоза Цигана из држава ЕЗ.
Попут свих америчких колонија, Србија мора у посебном поглављу да нагласи „своју посвећеност борби тероризма“, са посебним освртом на такозвану „борбу против сајбер тероризма“. Нагласак наводне анти-терористичке сарадње се ставаља на колаборацију са регионалним и прекограничним терористима који су вршили терористичке акте против државе Србије и њених грађана.
Другим поглављем ИПАП-а Србија се обавезала на пружање јаничарских услуга нато пакту, што је брендирано „ангажовањем и учешћем у мултинационалним војним операцијама“. Један нов термин, означен са „интероперабилност“ јасно дефинише развијање војних снага Србије за потенцијално учешће у војним операцијама под страном командом. Србија такође преузима обавезу отварања и финансирања нато базе на југу Србије, за обуку америчких и осталих нато војника.
Тачке споразума о „уклањању вишка наоружања и муниције“ армије сведене на борбену снагу дивизије са 3 (три) функционална авиона није вредна коментара. Деценијама куповано и од нато агресије спашено наоружање ће бити истопљено у Смедеревској железари за профит америчких фирми – на трошку пореских обвезника Србије. Изјаву портпарола министарства да:
„одбрамбена моћ Србије неће бити смањена“
Треба схватити као чињенично стање да оно што не постоји не може бити ни смањено. Нато генерали су након Београдског мајдана 2000 реформисали војску Србије до тачке практичног непостојања. Охрабрујуће је да ће исти страни генерали „реформисати“ и полицију, реално очекивати са истим резултатом.
Треће поглавља прецизира дипломатску и научну сарадњу – да не заборавимо, нато није дипломатско научно-културна институција, већ агресивни војни пакт, као и посебно занимљиву фразу „стратегију јавног информисања“. Испирање мозга нацији, брендирано као „страгегија јавног информисања“ обавезује Србију да посебну пажњу посвети „промоцији и подизању свести станвништва о важности сарадње“ са нато.
„Република Србија да спроведе активну информативну кампању сарадње са нато“ – страна 11
Стратегијом јавног информисања – читај „испирања мозга“, Србија ће „обезбедити објективно и благовремено представљене информације“ сарадње са нато пактом. За испирање мозга нацији планирани су штампани и електронски медији, организација трибина и округлих столова, уз планирану подршку од стране НВО и академских и истраживачких институција. Нато очекује узвратну помоћ од академика, истраживачких и научних институција финансираних од стране војне алијансе, али и новцем од буџета који пуне грађани Србије.
Посебно је занимљива тачка споразума 3-3, која обухвата систем управљања кризама и ванредним ситуацијама. Имајући у виду да је Србија подложна поплавама, нато ће искористити наредне непогоде не би ли тако отворено увео своју технику и људство у Србију, представљајући притом себе као спасиоца.
Четврто поглавље споразума се бави тематиком заштите јавних података, а планиран је већи степен заштите инфраструктуре осетљивих комуникација. Преведено на језик обичних смртника, у ту сврху ће се легално користити амерички шпијунски програми за илегално шпијунирање грађана Србије – све то под плаштом „безбедности података грађана“.
Хакерски False Flags режирију смо већ видели када је група имагинарних хакера окривљена за крађу података и ЈМБГ грађана Србије. Медијска хајка на хактивисте је требала да направи димну завесу за чињеницу да је бивши министар финансија побегао раним јутарњим летом назад за САД – са свим подацима грађана са собом.
Једна од најважнијих, уједно и најлакших за превид је заједничка нит која повезује ИПАП и споразум о реадмисији. Процес евро-капитулације је Србију од депоније осиромашеног уранијума претворио у Европску депонију непожељних азиланата. Према споразуму о реадмисији, потписаног 18 септембра 2007, по члану 3/А, држава Србија је дужна да прихвати:
„на захтев државе чланице (ЕЗ) без посебних формалности – било ког држављанина треће земље“
Једна од најбитнијих ставки ИПАП-а је брендирана као „спровођење
политике инклузије Рома“ (циљ 2). Теоретски, појам инклузија означава
укључење, али у суровој српској реалности под тим термином се
подразумева легализовање свих из држава ЕЗ депонованих неопожељних
миграната.
Према попису из децембра 2002 у Србији је живело 108,193
Цигана (Рома), попис из 2011 је покрио повећање популације од 36% за
само 9 година. Студија коју је господин Љуан Кока урадио за службу за
мањинска права наводи податке о 850,000 Цигана (Рома) у Србији, што је
повећање од феноменалних 787%. Прираштај за гинисову књигу рекорда чак
ни математички не може бити оправдан другачије осим чињеницом да Европа
своје нежељене мигранте шаље у Србију под плаштом повратка лажних
азиланата омогућен споразумом о реадимисији из 2007.
Почетком године је забележено 60,000 Шиптара са захтевом за држављанство – незванични подаци помињу бројку од преко 300,000 нових становника Србије. Егзодус који је остао несхваћен од већине медија имао је за циљ правну леглизацију Шиптара у Србији након њиховог враћања из држава ЕЗ, не на Косово из кога су кренули, већ у Србију. Према споразуму о реадмисији тачка 3/А, држава је дужна да их прихвати, збрине и интегрише о свом трошку, од пара истих ониг грађана којима се смањују плате и пензије.
Потписом на ИПАП, Србија је врховне интгеренције предала нато пакту, који ће бити задужен за контролу примене споразума, самим тим – контроле депоновања нежељених азиланата из држава ЕЗ у Србију. Немачка је као меру предострожности већ поставила своју полицију на српско-мађарску границу, са циљем спречавања повратка избачених миграната.
Сва морбидност социјалног инжeњеринга на делу, присилна промена демографске структуре становништва, легализован геноцид над сопственим народом – о сопственом трошку. На делу је етничко чишћење Србије – од Срба.
- Србија је де факто постала псеудо држава, са скупом илузијом државности, и епитафом на коме треба ставити:
„Србија – бомбардована 1999 – капитулирала 2015“
Референце:
http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/dacic-i-gasic-u-sedistu-nato_578963.html
http://www.scaruffi.com/politics/massacre.html
http://www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap.pdf
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/jasenovac/Jasenovac-1946.html
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4358
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/533049/RASPRODAJA-ORUZJA-Srbija-oglasila-tenkove-rakete-haubice
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/pod-okupacijom-i-u-vlasti-nato-eu-kako-smo-reformisali-i-modernizovali-sistem-odbrane-i-vojsku-rasturanje-mocne-i-tradicionalne-vojne-strukture-4/
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/509528/SKANDAL-Krstic-prodao-nase-podatke-vlastima-SAD
http://www.tanjug.rs/novosti/165359/policajci-iz-nemacke-na-srpsko-madjarskoj-granici.htm
http://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/07_koka.pdf