Објављено: 29 Март 2017 & 26 Мај 2017
- Ротација Александра Вучића на функцију председника Републике је кључна за „коначно решење“ србског питања.
- Братиславски меморандум улази у завршну фазу свођења Србије на маргиналну енклаву Балкана, за шта су неопходни потписи председника Републике.
Аутор: Периша Рељић
Избори 2017: Сјаши Мурта – да би нас Мурта боље узјахао
Најнебитнији и најнезанамљивији председники избори уједно ће имати и најдалекосежније последице. Са пропагандном машинеријом на којој би му позавидео и Хитлер из најбољих Гебелсових дана, Вучић је унапред виђен победник.
- Raw Data показују да је једини начин да Вучић не победи већ у првом кругу тај да сам себе покраде на изборима.
Народу се влада лажним обећањима и правим утеривањем страха, што је Александар Вучић у пракси усаврашавао протеклих четврт века. Пет „златних година“ његове страховладе на функцији председника владе обележили су масовни одлив радно способне снаге, самоубиства оних који немају могућност да оду из земље и трајно насељавање Вучићеве гласачке машине.
Бриљантном политиком „историјских граница“ на линији Карловац-Вировитица-Карлобаг, Вучић је у Србију населио два милиона својих гласача, што му је омогућило да чак и од председничких избора направи reality show. Насилна промена демографске структуре становништва која достиже размере етничког чишћења Србије од Срба најбоље је репрезентована у саставу екипе из Немањине 11.
Србији је по „ослобођењу“ у јесен 1944-е отсечена глава, а безглавом масом народа већ 7 деценија владају „ослободиоци“ из суседних држава. Једина права промена власти у окупираној Србији је била када су на владајућим функцијама Црногорце заменили Босанци и Херцеговци.
Демографски инжињеринг: затворених очију – широм отворених граница
Колонизација окупиране Србије је започела „ослобађањем“ у јесен 1944-е, када су „ослободиоци“ стрељали 59,912 грађана. Историчар Срђан Цветковић је документовао да је поред тога у логорима ликвидирано још 24,000 а са 30% уништене документације се може тврдити да је укупна цена „ослобођења“ била преко 100,000 побијених грађана Србије.
Крајишке, Херцеговачке и Црногорске бригаде „ослободилаца“ су под изговором „борбе против народних непријатеља“ стрељали српске домаћине, интелектуалце, свештенике, некада и целе фамилије. Плен самопрокламованих „ослободиоца“ биле су куће, жене и имања побијених Срба.
Тако отету земљу су населиле породице оних који су етнички чистили Србију од Срба, приватна предузећа су национализована, а директори и функционери су довођени са стране. Друга колонизација Србије је започела распадом Југославије и грађанским ратовима на подручју бивше државе.
Демографски инжињеринг који достиже размере етничког чишћења најбоље се види у чињеници да је само од распада СФРЈ у Србију трајно насељено два милиона људи. Свеједно да ли под изговором избеглице (ратови су иначе завршени пре 22 године), реадмисија или мигрантска криза, процес колонизације траје несмањеном жестином.
Промена демографске структуре одвија се двосмерно: млади и образовани Срби се исељавају из Србије, да би направили место за популацију руралних и планинских делова бивше СФРЈ и черги депортованих по реадмисији из Немачке, Аустрије, Британије и Норвешке.
Ново „ослобођење“ у најави
- Шегрти хероја Владо Шегрта
Својом атмосфером и поруком више него сабласно је деловао митинг подршке „Крајишници за Вучића“ одржан у Новом Саду. Задригли србомрзац Додик је у препознатљиво примитивном стилу најавио „безрезервну подршку“ свом земљаку Вучићу, у маниру свог другог земљака Владо Шегрта.
Народни херој Владо Шегрт је титулу „народног хероја“ зарадио заједно са Видаком, оцем Вука Драшковића у „херојском“ чину пуњења Херцеговачких јама лешевима Шумадијских синова. Владо Шегрт као командант и Видак Драшковић као његов заменик су три јаме на Маљевини напунили заробљеном српском омладином из Шумадије, принудно мобилисаном у четнике крајем Другог Светског рата. Процене броја жртви тог „херојског“ дела иду од 3,000 до чак 25,000 стрељаних.
Шегрти „хероја“ Владо Шегрта су на језивом митингу најавили своју спремност на нов талас „ослобођења“ Србије – од Срба.
Избеглички бизнис – куповина гласова
Почетак изборне кампање обележиле су две наизглед неповезане вести. Прва у којој су медији јавили да је радник фабрике „Гоша“ у Смедеревској Паланци извршио самоубиство (у фабрици, пред колегама), и друга у којој влада даје 340.000.000 из буџета да би досељеници куповали сеоска домаћинства по Србији и „решавали програме интеграције“.
Субвенција српском сељаку: 4.000. дин.
Субвенција колонистима: 1.400.000. дин.
Радник Гоше се у својој фабрици убио услед изузетно тешког финансијског положаја зато што није могао да издржава породицу због тога што већ две године није примио плату. Реадмисија је пред изборе добила 340 милиона за куповину (на овај начин опустелих) српских сеоских домаћинстава и за „решавање програма интеграције“.
Избеглички бизнис се показао као један од најуноснијих за политичаре на власти. Брисел плаћа по 6,000 евра за сваког трајно насељеног у Србији, домаћи политичари легализују и финансирање галантно пребаце на „глуп и затуцан србијански народ“, који парама из буџета финансира сопствени геноцид.
Политичари добију одану гласачку машинерију како за изборе, тако и за „предизборне активности“ лепљења плаката и пребијања политичких противника, а глупом и затуцаном србијанском народу остаје ужитак гледања „избеглица“ који се возе у новим моделима BMW и Mercedes-а.
Трећа генерација државних паразита
Захваљујући комунизму, титоизму и „социјализму са људским ликом“ у Србији власт преузима трећа генерација државних паразита. Са 90% становништва неспособног да у реалној економији заради за преживљавање, успостављена је прећутна салгасност замене личне слободе за сису на државном буџету.
- Запосленима одговара нерад за који се прима плата, а режиму популација која не поставља питања.
Власт већ деценијама добијају они који контролишу давање из буџета, а сада су и нож и погача у рукама ванбрачног сина Фахри Муслије. Трећа генерација државних паразита се помирила са робовским статусом најсличнијем кућном љубимцу: газда зна да се извиче и удари, али док је код њега чинија са храном никаквог изборног изненађења неће бити.
End Game: Serbia
- Нека нова „Југа“ – „регион“ западног Балкана
Термин који се све чешће може чути у мејнстрим медијима је „регион западног Балкана“. Нова „Југославија“ је предвиђена као санитарни кордон Европе, без шансе за пуноправно чланство и са међусобно завађеним народима – ради лакше даљинске контроле.
Почетна фаза такозване „царинске уније“ правда се чисто економским разлозима, што је већ виђено на примеру Европске Заједнице. Следећа фаза је слободно кретање робе и капитала, које ће омогућити албанским нарко-дилерима да за ситну лову купе остатак Србије који нису купили домаћи нарко-дилери.
Градња „регије“ од 18 милиона становника као свој предуслов има разградњу Србије на саставне делове процесом децентрализације и регионализације Републике. Пример Косова које је добило позивни број као „географска локација“, следиће Војводина и Санџак.
Србија ће бити сведена на маргиналну енклаву Балкана, као што је и предвиђено Братиславским меморандумом НАТО пакта из 2000-е године. Исељавање младих и негативан природни прираштај ће комбиновано са 8,9 природног прираштаја реадмисије и албанске популације свести Србе на статус националне мањине у (некада) својој земљи.
- Ротација Александра Вучића на место председника Републике кључна је за „коначно решење“ србског питања.
Кумановски потпис као војно-технички споразум није означио капитулацију Србије, већ прекид ватре између тадашње СРЈ и НАТО. Да би независност Косова из статуса де факто (Бриселски споразум) прешло у де јуре потребан је потпис председника Републике, који ће Србију лишити „балвана на путу ка Европи“.
Потпис председника Републике неопходан је и за „реформу власништва“ људских телесних органа. Изменом закона о трансплатацији органа предвиђена је „претпостављена сагласност“ донирања, али и могућност да се телесни органи грађана Србије могу продати „одговарајућем страном лицу или организацији“ – као што је EuroTransplant International Fondation са седиштем у холандском Лајдену (Verbeekstraat 21).
Једна од ствари која се може очекивати је и увођење ванредног стања. Свеједно оправдано имагинарним атентатом, лажном заставом, непостојећом епидемијом или „мигрантском кризом“, ванредно стање је спасоносно решење да се укине и ово мало преосталих грађанских слобода, слобода говора и кретања а самим тим и свака могућност протеста против режима.
Људи са визијом
На митингу у Новом Саду, Босанац Додик је подршку свом земљаку оправдао речима да је „Вучић лидер који има карактер и визију“. Вучићев идол Тито је такође био лидер који је имао сличну визију, карактер и врло ефикасне методе.
Комунистички диктатор, Хрват Тито се у разговору са Мештровићем похвалио рекавши да је Србе тако уништио да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати.
Глобалистички дикатор, „аутохтони“ Вучић је задужен да се зацртана агенда реализује на време. У једно његово предиизборно обећање ипак не треба сумњати – он ће Србију уништити „Брже – Јаче – Боље“ од свих пре њега.
Узевши у обзир да је Србија реално гледано поробљена земља, Вучићу ипак не треба узети превише за зло – када би мање причао, био би чак и подношљив диктатор. Још нема ни масовних стрељања, ни затварања у логоре, а границе су широм отворене – па коме се не свиђа нека то искористи пре спуштања рампе.
Сваки народ има власт какву заслужује. Тачка.
- Свечана прослава код Љубовије обележила је завршетак радова на још једном мосту на Дрини.
- Новоотвореним мостом „Братољуб“ ће у окупирану Србију стизати нови председници, премијери, министри и остали шегрти народног хероја Влада Шегрта.
Мост „Братољуб“: Падај у транс, србијанска „рајо“
Свечаном прославом код Љубовије је пред више хиљада приведених грађана обележен завршетак радова на још једном мосту на Дрини. Хепенинг који су предводили Босанац Додик и његов земљак, премијер и будући председник окупиране Србије Вучић остаће упамћен као „симбол заједништва“ наших народа – и народности, наравно.
- Мостом „Братољуб“ дужине 227 метара и ширине 14 метара ће по завршетку радова у окупирану Србију стизати нови председници, премијери, министри и остали шегрти народног хероја Влада Шегрта.
Народни херој Владо Шегрт је титулу „народног хероја“ зарадио заједно са Видаком, оцем Вука Драшковића у „херојском“ чину пуњења Херцеговачких јама лешевима Шумадијских синова. Владо Шегрт као командант и Видак Драшковић као његов заменик су три јаме на Маљевини напунили заробљеном српском омладином из Шумадије, принудно мобилисаном у четнике крајем Другог Светског рата. Процене броја жртви тог „херојског“ дела иду од 3,000 до чак 25,000 стрељаних.
Демографски инжињеринг који достиже размере етничког чишћења најбоље се види у чињеници да је само од распада СФРЈ у Србију трајно насељено два милиона људи. Свеједно да ли под изговором избеглице (ратови су иначе завршени пре 22 године), реадмисија или мигрантска криза, процес колонизације траје несмањеном жестином.
Промена демографске структуре одвија се двосмерно: млади и образовани Срби се исељавају из Србије, да би направили место за популацију руралних и планинских делова бивше СФРЈ и черги депортованих по реадмисији из Немачке, Аустрије, Британије и Норвешке.
НАТО пакт је бомбе „дониране“ Србији 1999-е године заменио много разорнијом методом корисних идиота (CIA: bad management). Modi Operandi НАТО владавине окупираном Србијом јасно је видљив по избору марионета које постављају на водеће државне функције. Ђинђића из Босанског Шамца наследио је Сарајлија Борис Тачић, кога је заменио „Змај од Чипуљића“.
Братиславски меморандум НАТО пакта је Републици зацртао свођење на изоловану енклаву Балкана, а Србима наменио судбину Курда. Реализација Братиславског меморандума поверена је НАТО ђацима рођеним у другим државама, који држе комплетну администрацију, кључне државне као и функције у невладином сектору.
Довољан је само поглед у јавно доступне податке биографија да би се схветило да „наше вође“ уопште нису наше. Не само председник и потпредседница владе, већ и сви кључни министри су или рођени ван Србије, или у бољем случају само рођени у њој.
За разлику од грађана, „нашим“ владарима Србија није отаџбина – већ ратни плен.