- Док протести „Правда за Давида“ у Бањалуци улазе у свој трећи месец, медији у Србији – укључући и оне тзв „независне“ срамно игноришу не само протест, већ и брутално убиство 21-годишњег младића.
- Према званичној верзији полиције српског ентитета у Босни и Херцеговини, Давид Драгичевић је извршио самоубиство на ушћу реке Црквене у Врбас.
- Полицијска истрага је „доказала“ да у Давидовој смрти нема елемената кривичног дела, а да би цео случај био заташкан, надлежни су од убијеног младића поостхумно направили лопова, силеџију и наркомана.
Истина је наравно „мало“ другачија.
Аутор: Периша Рељић
Зашто ћутиш Србијо ?
Правда за Давида – STOP убицама са полицијском легитимацијом
Бањалучанин Давид Драчићевић је нестао у ноћи између 17-ог и 18-ог марта, враћајући се кући после изласка у град. Његово тело је пронађено скоро недељу дана касније, на ушћу реке Црквине у Врбас. Премда полиција и тужилаштво српског ентитета БиХ још званично нису утврдили узрок смрти, на конференцији за штампу начелник управе за органиизовани криминал Дарко Илић медијима изјављује да је у питању „несрећни случај“ – без елемената кривичног дела.
Премда је обдуцент Др Жељко Каран не конференцији за штампу изјавио да на телу убијеног Давида „постоје повреде по целом телу, настале пре смрти“, образлажући да су такве повреде могле настати у сукобљавању – физичком обрачуну са једном или више особа. Полиција је потврдила да је убијени Давид у спорној ноћи имао физички сукоб са три особе, али то у истрази није повезано са смрћу 21-о годишењег младића.
Реконструкцијом Давидовог кретања (центар Бањалуке у потпуности покривен камерама видео-надзора), полиција је искусно „искључила могућност физичког напада“. Брутално усмрћени младић је уместо истраге убиства, од Бањалучке полиције добио постхумну „етикету“ провалника, лопова, силеџије и наркомана.
Начелник управе за организовани криминал Дарко Илић је убијеном младићу „накачио“ тешку провалну крађу у насељу Лауш, коју је Давид наводно извршио непосредно пре него што је успео да се удави у једва до колена дубокој речици Црквини. Случај је уз шеретски осмех полицијски „експерт“ Дарко Илић у потпуности расветлио – лопов је извшио самоубиство, што ће полиција третирати као „несрећни случај“ без елемената кривичног дела.
Да убијени Давид не буде одликован „само“ титулом лопова, провалника и силеџије потрудио се лично министар полиције српског ентитета БиХ Драган Тукач, који је убијеном Давиду у урину утврдио присуство етил-алкохола у концентрацији 1,32% а у крви 1,58 промила. Постхумно иживљавање министра Тукача над убијеним младићем требало је доказати да је Давид Драгичевић осим што је био лопов, силеџија и провалник био у ствари и тешки наркоман који је користио марихуану и LSD.
- Шта смрди у званичној верзији Давидовог убиства ?
СВЕ !!
Давид Драгичевић је био 21-о годишњи младић са животом испред себе и двојним држављанством – рођен у Аустрији. Не само „Аустријанци“, већ генерално сви повратници из иностранства су „легитимна мета“ полицијских рекеташа и њихових дилера дроге.
Од стране полиције предствљен као силеџија, лопов, провалник и тешки наркоман, убијени Давид је био успешни студент Електротехничког факултета у Бања Луци и полазник међународне образовне институције ITAcademy у Београду.
- Недељу дана након убиства, полицијски „експерти“ проналазе LSD који се у крви задржава најдуже 24 сата.
Једини начин да се у Давидовом телу нађе присуство дроге је њено насилно убацивање у његов леш – или, што је још горе, да је Давид данима био мучен пре убиства те да му је пред егзекуцију насилно убачена дрога у тело, да би након вишедневног иживљавања и пребијања удављен у реци Цкрвини. Полиција је по обављеном послу заташкала све трагове и прогласила „несрећни случај без елемената кривичног дела“.
„Ситница“ коју су полицијски „експерти“ заборавили да кажу на конференцији за штампу је сукоб убијеног Давида са једним од Бањалучких „гузоњиних синова“, где је син локалног политичара добио од Давида пар шамара. Гузоња је након тога позвао полицију, која је послала своје дилере дроге да одраде прљави посао.
Давид је у току ноћи када је убијен послао SMS поруку у којој је изразио страх за свој живот, наводећи притом имена оних који му прете убиством. Према изјавама бројних сведока, Давид је приликом повратка кући „ухапшен“ и насилно одведен на пребијање у двориште Металске школе. На телу убијеног Давида су обдукцијом пронађене тешке телесне повреде (избијање зуба и преломи) нанесене за време док је био жив.
По успешно „завршеном послу“ екипа је убијеном ставила у џепове ствари украдене из обијене куће. Полиција је „савесно“ као и увек одрадила остатак.
- Након колонизације која траје већ пуних четврт века, ни Шумадија није остала поштеђена „хероја србства“, који заштићени полицијским легитимацијама некажњено сеју смрт тамо где им се не дају паре.
У Шумадији је током проттеклих година дошло до пандемије „самоубистава“ уз несебичну полицијску асистенцију. Свеједно пиштољем, конопцем у штали, убиством колима на улици или инекцијом у локалном Дому Здравља, „ослободиоци“ Србије од Срба настављају свој крвави пир започет јесени 1944-е године. Са собом су донели крв на рукама, гомиле оружја и усађену патолошку мржњу према комшијама.
Канцер ратних злочинаца и профитера заштићених службеном легитимацијом полиције метастазирао је из Хрватске, Босне и са Косова и у Централну Србију, где се по препознатљивом modi operandi жртве убијају тортуром до смрти и то проглашава као самоубиство – без елемената кривичног дела.
На мети су не само „Аустријанци“ као што је био убијени Бањалучанин Давид Драгичевић, већ и „Швајцарци“, „Швабе“ и сви остали повратници из иностранства који одбијају да полицији и њиховим нарко-дилерима плаћају рекет. Елементи кривичног дела не постоје, све је „по пе-есу“. *
Ја сам Периша Рељић, и тражим Правду али не само за Давида – већ за све побијене од убица са полицијском легитимацијом и њихових дилера дроге.