Забрањена реч: Анархија

  • Методом заблуде и пропаганде, сузбијањем правих информација и коришћењем дезинформисања кроз школство, медије и културу држава обликује становништво према својим потребама.

Аутор: Периша Рељић

Забрањена реч: Анархија

Контролисањем реалности од колевке па до гроба државни апарат има пред собом само једану намеру – стварање подобног и беспоговорно послушног становништво. Колективизам комбинован са монополом државе на стварање личности, кроз образовање, контролу мејнстрим медија и популарне културе циљано разара индивидуализам и креативност.

Тоталитарна моћ колективизма даје држави неподношљиву лакоћу не само владања, већ и маргинализовања свих непожељних личности, покрета и идеја. Анархија је можда и најмаргинализованији медијски сатанизован термин од стране државног апарата – и то са добрим разлогом. Основна карактеристика свих тоталитарнихи режима је присвајање апсолутног ауторитета државном апарату. Појединац као индивидуа, као личност не постоји, сви смо сведени на ниво безначајне, небитне карике у ланцу. Рођени слободни, државним монополом на школство, медије и популарну културу се беспоговорно уклапамо у безличност колективизма.

  • Колективизмом нам се усађују термини „наше државе“, „нашег лидера“, „наше власти“ која је по државном схватању изнад свих личних и Божјих права. Чињенично стање је да је „наша држава“ само група људи који уживају све привилегије лагодног живота на туђ рачун, без икакве одговорности према грађанима на чији рачун живе.

Друга илузија којом се манипулише је да је добро имати јаку државу. Немачка у време Хитлера је била јаке државе, са беспоговорно послушним колективом грађана, епилог те саге је свима добро познат. Снага државе се не мери искључиво моћи апарата репресије, већ и слабошћу самих грађана као личности.

Свемоћ државе се базира на беспоговорној послушношћу грађанског колектива, колективизмом обликованим у слепе послушнике „вишег државног интереса“. Контролом релности се усађују као истините фикције: опште добро, плаћање пореза је привилегија, гласање је грађанска дужност, уз неизбежна обећања о некој лепој будућности која нас чека – у будућности, наравно.

Гласање није дужност већ ствар добре воље, опште добро је илузија – постоји само добро појединцима као деловима друштва. Ако је плаћање пореза и такси привилегија – чему изузетост елите од такве привилегованости? Изградња аутопутева, коридора и Београдског „водењака“ осим дугова неће ништа донети грађану као појединцу – већ појединцима из режимске елите.

Јак државни апарат може не само насилно користити децу за медицинске експерименте, већ и одузети децу од родитеља – „деца су власништво државе“. Снага државе се најбоље види на слабости самог појединца, личности сведене на пуку имагинацију са некаквим делузионим правима и илузијом слободе.

Државе са тоталитарном владавином управљају грађанима једносмерно, одозго на доле, са људима сведеним на ниво субјекта над којим се врши радња. Механизам државне репресије своју ноћну мору види у једној, за јавност забрањеном и сатанизованом речју – Анархија.

Демонизована од државе као креација хаоса, Aнархија је Грчка реч која чак и буквално значи – без владара.

Анархија као друштвени поредак се још од доба старе Грчке залаже за укидање хијерархије и владања грађанима као робовима. Грци су на време препознали ауторитет и силу као непријатеље људској слободи и грађанским правима. Идеал саме анархије није ни хаос, ни безвлашће – већ функционисање самог друштва без државне елите и самовласти режима. Демократија је замишљена као владање од самих корена друштва, људи као појединаца, а права вредност анархије се најбоље види на примеру оних држава које се на њој базирају.

Швајцарска и Норвешка су две државе које су најближе оригиналној идеји анархије. Сва државна питања се решавају демократски – референдумом, а представници државе само спроводе вољу својих слободних грађана. Лична слобода и права грађана су изнад добре воље владајуће елите, а колико је анархија стварно „лоша“ – питајте Швајцарце и Норвежане.

„Најбољи робови су они – који тога нису ни свесни“


Референце:
http://www.zerohedge.com/news/2015-03-14/25-statist-propaganda-phrases-and-how-rebut-them
http://www.anarchy.no/ija137.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Anarchy
http://www.anarchy.no/swiss1.html