Аутор: Периша Рељић
Чаробни мрак Давоса
Економски савет у Давосу је у правом светлу представио све чаролије глобализма и планове светске елите за повратак света у мрак средњег века. Брендиран као „нови глобални контекст“ пригоднији радни назив самита би могао да гласи и „нови глобалистички гулаг“. На дневном реду глобалиста је била неизбежна борба против тероризма, пад цена нафте, будућност интернета и претња нове економске кризе у ЕЗ.
Монденско Швајцарско зимовалиште у Граубиндену је од 1971 постало место састанка светске елите на коме се одлучује економска судбина света. Након формалних руковања и лажних осмеха пред камерама иза затворених врата се праве уговори вредни стотине милијарди долара, одреди политика коју ће спроводити наводно независне банана државице и усагласе нацрти међународних закона који ће ултра богаташима омогућити привилегије да постану још богатији – ако је то уопште могуће.
Церемонијално прављење 193 снешка белића – за сваку земљу по један имало је за циљ да скрене пажњу света на глобално загревање, тачније на увођење „пореза на дисање“ којим ће бити додатно опорезована маса довољно глупа да плаћа порезе. Захваљујући Ал Гору, Рокфелерима и Ротшилдима сви становници земље ће морати да плаћају порез на угљен диоксид (то је оно што издишемо) глобалистичкој елити, која ће након уплаћене таксе на дисање одмах да похита и где год нађе згодно место – да посади по дрво. Највећа пљачка у историји човечанства је уједно и најбољи доказ колико је глобалистичка елита широм света иста, невезано за нацију, веру или боју коже. Куриозитет везан за богаташку елиту је њихово изузеће не само од закона, већ и од плаћања пореза.
Лекције о решењу кризе су давали исти они који су спашавни интервенцијама својих држава, мереним хиљадама милијарди долара пореских обвезника. Ту се налази скривена и највећа иронија државне утопије – сваки пут када чујете израз „државна интервенција спасила фабрику“, треба да знате да су прави доброчинитељи у ствари они којима држава кроз повећање пореза и такси и смањење плата и пензија отима те паре. Идеологија глобалистичке Робин Худ стратегије се своди на отимање пара од сиротиње за спашавање богаташа, што је заједничка особина свих тоталитарних режима. Спашавање банкарског сектора је раднике у САД коштало 8,500 милијарди долара, а државна утопија домаћим тајкунима и пропалим пројектима соц-реализма у Србији је још увек под доменом државне тајне.
„Буџет мора бити уравнотежен, државни трезор пун, јавни дуг треба смањити, ароганцију државних службеника ублажити и контролисати, помоћ страних земаља треба ограничити да Рим не банкротира. Људи морају поново да науче да раде, уместо да живе од туђе помоћи“ – Цицерон
Елита моћника, која је долетела у Давос са 1,700 приватних авиона је из најлуксузнијих светских хотела поручила остатку света да ће „морати да се снизе очекивања животног стандарда“. Спровођење „Агенде 21“ у дело подразумева драстично смањење стандарда живота по свим нивоима – од смањења плата и повећања цена, девалвације валута, онемогућавање сваке производње које није под државним утицајем, све до тоталне контроле међународних корпорација над ресурсима као што су обрадива земља и вода, уз неизбежно смањење производње енергије. Елитна господа са десетинама луксузних вила нам поручују да треба да живимо у становима од двадесетак квадрата, ради „уштеде животног простора“.
Занимљивост везана за Давоску елиту је податак да 1% светског ставништва поседује 65 пута више него половина сиромашнијег дела светске популације.
Светска економска криза, вештачки креирана по идеологији Бжежинског о „нултом еконском расту“ нас уводи у добро познат сценарио да ће нас кроз кризу водити исти они ликови због којих се налазимо у њој. Подстицање раста економије ће се решити санкцијама које ће додатно смањити производњу, смањење класне разлике ће бити решено смањењем примања најсиромашнијих, а дугови држава ће се смањивати – додатним задуживањима и повећањем ионако прегломазног државног апарата.
Тема будућности интернета, под плаштом „борбе против интернет тероризма“ има за циљ увођење закона као што су CISPA, SOPA и TPP и „српске“ цензуре интернета на светском нивоу. Друштвене мреже већ легитимно тргују нашим подацима, хапшења новинара због текстова или корисника због објава на личним профилима су се од заштитног знака Вучићевог режима као пандемија проширила широм Европе. Провереном copy-paste методом милитаризација пара полицијских снага, црне униформе које малтретирају грађане су од Америчког Фергусона стигле до поносног Београда, где се грађани малтретирају и понижавају због бус-плус картице од 73 динара. Господи која преваре државу за више милиона евра исти ти грађани којима се уврће рука због 73 динара плаћају „државне интервнеције“.
Порука упућена из чаробног, светлог брега Давоса свима нама који нисмо део елите, невезано за нацију, веру или расу је иста – добродошли у мрачно доба средњег века.