Аутор: Периша Рељић
гRANDиозни век
Основана 1948-е године од стране ваздухопловних официра, RAND корпорација се декларише као непрофитна глобална агенција – нешто као НВО Наташе Кандић.
Крвави траг RAND корпорација оставила је широм света, умешана у све значајније сукобе по завршетку Другог Светског рата. Остајући верна зацртаној идеологији својих оснивача, корпорација стратегију базира на надмоћи ратне авијације, без значајних модификација скоро седам деценија.
Првобитно основана као део Douglas ваздухопловне компаније, RAND корпорација је убрзо по оснивању ангажована од Америчке војске за аналитички и истраживачки рад. Корпорација са 1,700 стално запослених има седиште у Калифорнији, са експозитурама у Санта Моники, Вирџинији, Пицбургу, Бостону и другим градовима широма САД. Европска одељења корпорације су лоцирана у Кембриџу (УК) и Бриселу (Белгија).
- Заштитни знак RAND-а су бомбардовања индустријских и цивилних циљева држава које су мета агресије.
Пресецање снабдевања струје, воде и комуникација ваздушним ударима се спроводи плански, ради демоларисања становништва. Последњих деценија RAND је на списак легитимних мета додао и телевизијске станице.
RAND се помиње као заслужан за „бљесак“ и „олују“, а по плановима корпорације рађено је бомбардовање српских положаја у Босни. Неизбежно је било ангажовање RAND-а и приликом агресије на Србију, када је корпорација издрадила стратегију и циљеве бомбардовања.
Генерали фирме MPRI који су по RAND-овим сугестијама припремили Хрватску војску за етничко чишћење Срба из Крајине су пред Америчким судом понудила финансијску нагодбу жртвама прогона. То је до сада јединствен случај пресуде – макар индиректне, против корпорације чије име мејнстрим медији у Србији још увек не смеју да помену.
Убедљиво најморбиднији план корпорације је фамозна агенда „Америчког века“. Сведена у једну фразу, стратегија која се може описати са – бескрајни рат, без географских лимита, планско отимање богатстава других држава, са цивилима као колатералном штетом.
Креација болесног ума Robert Kagan-а, супруга Викторије Нуланд брендирана је као „нови Амерички век“. Прокламована поновна изградња Америчке одбране је базирана на – борби против тероризма, зацртаној 4 године пре почетка терористичких напада.
Агенда подразумева измештање сталних војних база у јужној и источној регији Европе, југоистоку Азије и на блиском истоку. Приоритет је дат изградњи глобалног ракетног ПРО система и контролу интернет простора, за шта је урађен специјални додатак радног назива:
„Активизам, Хактивизам и сајбер-тероризам: интернет као оружје спољње политике“ – Dorothy E. Denning
Препознат од стране бројних критичара као „глобализација рата“ (Chossudovsky), агенда „Америчког века“ представља милитаризовану мапу увода у Трећи Светски рат. Тотална доминација свих енергетских извора и кроз њу тоталитарна контрола других држава зависних од нафте и гаса је зацртани крајњи циљ.
Недуго након презентовања и медијске припреме јавног мњења, кренуо је талас „спонтаних“ терористичких напада под лажном заставом, почев од Њујоршког 9/11. Под изговором „борбе против тероризма“ извршена је агресија на све важније државе богате залихама нафте и гаса. Ирачка нафта, Авганистански гас и Либијска нафтна поља су већ постала власништво америчких компанија, а слична судбина намењена је Сирији, Ирану и – Русији.
Пресретнута електронска комуникација јула 2014 потврдила је учешће неизбежног RAND-а у грађанском рату у Украјини. Меморандумом је наложена брза елиминација „побуњеника“ на југоистоку бивше Украјине, уз нама добро познат сценарио.
Брза елиминација планира и десетковање гласачког тела, уништење индустрије у региону, тоталну изолацију „побуњеничких регија“, искључење струје и воде – што је виђено на примеру Крима. Друга фаза предвиђа нама познати термин „чишћење“, за чију реализацију су задужени масовни ваздушни удари и грантатирање цивилних зграда. Финална фаза „враћања у нормалу“ остала је у домену пустих жеља RAND-а и њихових нацистичких формација у Украјини.
Недовољно креативна и лако предвидива стратегија делује по систему проблем-реакција-решење. Условни проблем у другој држави се постиже убацивањем терориста и/или деловањем такозване „пете колоне“, након чега стиже „реакција“ у виду авио-бомби. Решење је увек препознатљиво: инсталирање марионетских режима, којим природни ресурси тако „демократизоване“ државе постају власништво америчких мултинационалних корпорација.
Сирија и Иран као наредне мете RAND-ове агенде могу очекивати сличан сценарио ваздушних удара виђених на примеру СР Југославије. Евентуална испорука Руских ракетно-зенитних система С-300 задала би тежак ударац реализацији плана.
Базирана на тоталној доминацији у ваздуху, доктрина RAND корпорације има болну тачку елиминације своје предности. Свођењем по њих идеалне ситуације „лупања чекићом по глави некога ко нема са чиме да се брани“, на копнено одмеравање снага, праћено пресецањем дубоких линија доставе и уз неизбежне губитке у људству, цена Америчке гРАНДиозности освајања света би драстично скочила.
Тотална немоћ копнених снага виђена је приликом агресије на СР Југославију, када ни уз подршку крстарећих ракета и 1,100 борбених авиона нато није могао ни метар да продре у дубину територије. Вијетнамски рецепт повратка у лименим ковчезима се показао изузетно делотворан.
Америчке и нато трупе нису чак ни психички спремне за озбиљније борбе, сва њихова моћ се своди у бомбардовању оних који немају са чим да се бране. Агресија на Авганистан је показала да су чак и војно необучени талибани са „калашњиковом“ озбиљан изазов. Четири године хибридног рата против Сирије још увек нису донеле очекивани резултат, али су показале директну војну сарадњу Америке и нато са терористима ИСИС.
Елиминација једине стварне премоћи – ваздушних удара, која се може постићи адекватним ПВО системима, какви су С-300 и С-400, комбиновани са фамозним БУК-ом, може одагнати праву претњу по светски мир једном заувек.
Копнене борбе праћене губицима у људству, пресецање линија доставе и велики број лимених ковчега враћених назад – донеће свима нама дуго чекани мир, а болесним умовима RAND-а одавно заслужено место на клупи новог Нирнберга.