План (НЕ)одрживог развоја

  • Глобална корпоративна држава НЕ предвиђа приватно власништво земље:
  • Буџет за 2016 годину преполовио субвенције за пољопривреднике, a рекордни минимум из буџета олакшаће пољопривредницима продају земље страним лицима.
  • „Агенда 21“ УН има за циљ преузимање свих битних ресурса од приватних лица: обрадиво земљиште, пијаћу воду, куће.

Аутор: Периша Рељић

План (НЕ)одрживог развоја

Буџет за 2016 годину преполовио субвенције за пољопривреднике на рекордни минимум. Више него скромних 3,000 динара по хектару нова је „лекција безнађа“ режима, предвиђена да психички припреми пољопривреднике на што лакшу (рас)продају земље.

Већ од 1 јануара 2017 странци ће легално моћи да купују обрадиво земљиште, под истим условима као домаћа – већ банкротирана лица. Новац из буџета отет пољопривредницима, режим је преусмерио на финансирање наших нових суграђана из Африке и са Блиског Истока.

Према домаћем становништву, брендираном као „глуп и затуцан народ“ режим примењује Фабијанову стратегију. Тактика старог Римског генерала базира се на исцрпљивању непријатеља до тачке када више није у стању да пружи отпор.

  • Користећи Фабијанов стратегију, држава је вишегодишњим изнуривањем народ довела у немогућност пружања отпора – са главом на пању и секиром високо у ваздуху.

Легализација као нови харач режима свој најразорнији ефекат имаће управо на сеоска домаћинства као традиционалну срж народа. Ресорна министарка је поносно најавила да ће од 20% од укупно 1,5 милиона „нелегалних“ објеката бити срушено.

  • НАТО је за време агресије срушио 2,000 објеката у Србији – колатерлна штета легализације биће 300,000 углавном сеоских домаћинстава.

Међу кључне циљеве „Агенде (не)одрживог развоја“ (21 / 2030 УН) спадају деиндустријализација, масовне миграције, стварање „зона људских насеља“ и преузимање природних ресурса, обрадивог земљишта и пијаће воде од стране корпорација. Смањење субвенција за пољопривреду и увођење нових такси и пореза има за циљ „чишћење терена“ за реализацију Агенде.

Први резултат „демократизације“ Србије било је затварање фабрика и гашење комплетне индустријске производње – деиндустријализација. Накарадна аграрна политика сломила је кичму сеоским домаћинствима, а бесцарински режим увоза хране из држава ЕЗ свео је пословање аграра на стање хроничног банкрота.

Секција 7/19 Агенде 21 подразумева државну стратегију „лакше транзиције руралног становништва у зоне људског насељавања“ (Human Settlements). Најлакши начин елиминације сеоског становништва је онемогућавање финансијске одрживости сеоског начина живота.

  • Подизање пореза, смањење субвенција и измишљање нових харача (такси) има за циљ што лакшу транзицију обрадивог земљишта из приватног у корпоративно власништво.

Поједине регије руралних делова предвиђене су по Агенди 21 за трајно насељење масовне миграције – секција 5/9. Масовне миграције (сеоба народа) као последица рата или (вештачки изазваних) климатских промена и несташице хране моћно су оружје стварања новог – једног народа, насталог мешањем старих (Калерги план). На конкретном примеру Србије, план за трајно насељење илегалне миграције направљен је давно пре него што су имигранти уопште кренули из Африке и са Блиског Истока.

„треба понудити опцију тим људима да трајно населе празна српска села“ – Бранкица у емисији „средњи прст“ Б-92

Процес пражњења српских села је вишегодишњи фазни процес, који легализацијом објеката и смањењем субвенција улази у финалну етапу. Према речима министра полиције, до сада је око 100,000 илегалаца затражило „азил“ у Србији. Анонимни извори упозоравају да је за Србију договорена цифра од 380,000 илегалних имиграната из Африке и са Блиског Истока – за трајно насељавање.

  • Део процеса масовне имиграције је спровођење реадмисије, где је од пописа 2011 године трајно насељено 460,000 Цигана (Рома) из држава ЕЗ и бивших СРФЈ република.

Упркос бројним протестима влада није покренула иницијативу Бриселу за одлагање рока продаје земље странцима. Од 1 јануара 2017 странци ће куповати обрадиво земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци – али са много већим финансијским могућностима.

„народ који нема своју земљу – не може се назвати народом“ – Миле Медић (Завештање Стефана Немање)

Стране инвестиције – финансиране новцем из српског буџета, олакшаће транзицију власништва земље из приватног у корпоративно власништво. Нови имиграциони народ замениће „глуп и затуцан“ домаћи – који ће плаћањем ПДВ, пореза и такси финансирати сопствени нестанак. Здрава природна храна сеоских домаћинстава биће замењена (не)одрживом ГМО, а све што је преостало је за реализацију Агенде је – већ најављена „приватизација“ пијаће воде.

Агенда (не)одрживог развоја УН не предвиђа „транспарентну транзицију“ приватног власништва у корпоративно. Након природних ресурса, обрадиво земљиште и вода за пиће постаће – заједно са сеоским домаћинсвима „колатерална штета“ глобализације


Референце:
http://www.wakingtimes.com/2014/05/13/agenda-21-plan-global-fascist-dictatorship/
Agenda21.pdf
http://www.alo.rs/prepolovljene-subvencije-za-poljoprivredu/22754
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/stranci-kupuju-srpske-njive-vec-od-2017/g5wm33h