- Стварање Хитлеровог „рајха“ није започело 1939-е нападом на Пољску, већ пар година пре тога, промоцијом идеје Европске Економске Заједнице.
- Садашња ЕЗ је иницијално 1957-e брендирана као European Economic Comunity (EEC), да би 1993-е добила сада препознатљиво име: Европска Унија.
Аутор: Периша Рељић
Без маске: Европска Унија
Хитлеров министар привреде Heinrich Hunke, пар година пре почетка Другог Светског рата изложио је своју визију „уједињене Европе“. Замишљена као супер-држава направљена укидањем постојећих, са регијом од Атлантика до Урала без граница, заједничком војском и са једном монетом. Немачку „рајх марку“ заменио је садашњи евро, улогу заједничке војске добио је НАТО а идеја је остала иста – цела Европа под једном командом.
- Хитлер и његови министри промовисали су укидање граница међу државама, употребу једног службеног језика, заједничку војску на целој територији – без националног суверенитета самих држава.
Финансијери Хитлерове машинерије били су међународни банкарски картели, са ратном машинеријом као средством остварења циља „уједињења Европе“. Покореним народима медијски је промовисано да су управо постали – део велике европске породице.
Крајњи циљ „уједињења“ Европе била је отимачина природних ресурса покорених држава. Организација „ТОТ“ преузимала је индустријска постројења и инфраструктуру – путеве, железнице и мостове окупираних држава. Ратни заробљеници, Јевреји и словенски народи били су бесплатна радна снага и покретач Немачке индустрије.
Нацисти су окупираним државама управљали помоћу марионетских режима постављених на власт. Одлуке, наредбе и законе писали су нацисти, али за њихово спровођење над становништвом били су задужени „домаћи сарадници“. Хитлер је доживео пораз, а његов министар Хајнрих Хунке је дочекавши дубоку старост (преминуо 8 јануара 2000 у Хановеру) доживео васкрсење своје идеје – сада под именом ЕЗ.
Идеологија корпоративне супер-државе под контролом банкарског картела је примарни циљ ЕЗ. Користећи пропагандну машинерију, становништву се продаје магла нових „fancy“ термина: безвизни режим, уједињени европски народи, либерализација, транзиција, приватизација, уз неизбежни – бољи живот.
Скоро две деценије испуњавања услова за пријем у ЕЗ омогућавају реално сагледавање ствари. Брисел као командни центар задужен је за издавање наредби бирократама – свеједно у Београду, Бечу или Атини, чији је задатак спровођење наредби у дело. Држава губи своју самосталност, интегритет и независност, а становништво постаје колатерална штета корпорацијске супер-државе.
Закони ЕЗ су изнад закнона држава чланица, са Уставом ЕЗ писаном на 170,000 страна. Технократска влада у Бриселу пише законе и Устав држава чланица, чији су председници и премиијери само марионете, а избори сведени на домен илузије.
Федерална супер-држава диктаторског типа замишљена је тако би својим приступом у ЕЗ, сиромашна Србија финансирала пребогату Енглеску. Цена улазнице у клуб „европских земаља“ је предавање свих ресурса, богатстава, индустрије, енергетике, земљишта и водовода у руке међународних корпорација.
Прегломазни бирократски апарат финансира се подизањем такси и пореза, као и „усаглашавањем цена“ чиме се додатно срозава већ низак животни стандард. Финансијске стимулације у ЕЗ су замишљене тако да богате државе чланице добијају више, а сиромашне – каква је Србија, због неспособности режима чак ни добијени новац из приступних фондова не искористе, већ плате камате и пенале.
„концепт ЕУ су нам продали као некада белци Индијанцима – прво су им дали стаклене перле, а онда су све побили“ – Крешимир Мишак
Преузимање енергетских ресурса држава доводи до монопола у енергетици, који резултује драстичним повећањем цена струје, воде и гаса. Финансијским инекцијама стимулишу се велике корпорације, на рачун малих, самосталних произвођача.
Такозвану либерализацију тржишта видели смо на примеру српског аграра, који је укидањем царина на увоз из држава ЕЗ доживео колапс. Слична ситуација поновила се и са индустријским сектором, који функционише искључиво ако је у власништву страних корпорација – финансиран новцем грађана из буџета.
Новац као крвоток друштва захтева посебан третман, оличен у елиминацији националног монетарног система, који преузимају страни банкарски картели. Резултат такве политике на делу најбоље показује пример Грчке.
Такозвано „спашавање Грчке“ је ништа друго до BailOut страних банака, доспелих у кризу услед лоших инвестиција. Уместо кажњавања хазардерских банака, на олтар „опоравка“ жртвована је државна имовина Грчке – са становништвом као колатералном штетом.
Потписом на безусловну капитулацију, премијер Ципрас је грађане претворио у власништво страних банака, а државну имовину дао на поклон картелима који су Грчку и довели у дужничку кризу. Аеродроми, аутопутеви, мостови, железница, трајекти су поклон страним корпорацијама, а Грчка острва су на online продаји на интернету.
- Председник европског парламента Шулц својом изјавом је најавио предстојеће „решење“ глобалиста – за проблем креиран управо од њих:
„најважније одлуке више не могу доносити председници националних влада“
Бриселска бирократија није никаква хуманитарна организација са циљем бољег живота становништва, већ технократе инстлиране на власт од банкарског картела ради повећања профита. Европска Унија никада неће изаћи из кризе, зато што је криза уграђена у њу да би се изазивањем „проблема“ створила над-национална структура моћи. Криза је само метод владавине другим државама.
Погрешна асоцијација је да својим уласком у ЕЗ држава постаје нова Немачка, Енглеска или Француска – оне свој стандард граде вековима невезано за ЕЗ. Поглед треба упутити ка Грчкој, Бугарској, Румунији или Хрватској – и сагледати резултате евро-интеграције.
Пројекат ЕЗ је само рестаурација Хитлерове „Europäische Wirtschaftsgemeinschaft“, са промењеном методом реализације циља. Ангела Меркел показала се много ефикаснијом од Хитлера – окупација Грчке изведена је без иједне жртве на Немачкој страни. Грчки рецепт ће од изузетка постати устаљена пракса „решавања проблема“ сиромашних држава.
- Контрола новца државе од страног банкарског картела, показала се далеко ефикаснијом него BlitzKrieg. Крајњи циљ је остао исти.
„некада су за окупацију користили тенкове – сада су употребили банке“ – Варуфакис
Референце:
http://www.youtube.com/watch?v=2VTuau7qkq8
https://de.wikipedia.org/wiki/Heinrich_Hunke#Die_europ.C3.A4ische_Wirtschaftsgemeinschaft
http://www.dnevno.hr/planet-x/vrli-novi-svijet-vec-u-duhu-europske-unije-814994
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sulc-evropskoj-uniji-je-potrebna-evropska-vlada
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17631