- Фокус модерног концепта ратовања измештен је са класичног сукоба оружјем војног уништења на много делотворније методе ненасилне агресије, где почасно место заузимају психолошке операције.
- Псеудо рат користи медије, интернет и посебно филм да претвари ум противника у бојно поље.
- Психолошка припрема непријатеља на пораз не само да олакшава задатак војске на терену, већ преседан направљен у филму постаје норма међународног права.
Аутор: Периша Рељић
Будућност на длану: предиктивно програмирање
Холивудско смеће звано „Top Gun“ из 1986 године класичан је пример (зло)употребе филма као психолошке операције предиктивног програмирања ума. Захваљујући изузетној промоцији, осредњи филм је за само пар година обишао свет и психички припремио на серију агресија САД и НАТО које су уследиле убрзо након тога – већ почетком деведесетих.
Становници Ирака, Авганистана, Србије, Либије и Сирије уживали су у „cool“ лику Маверика, који након ваздушних егзибиција стави Ray-Ban наочаре и одјезди у залазак сунца са плавушом иза себе на мотору. Он бомбардује искључиво лоше момке, носи „cool“ јакну, а плавушица у Levi Strauss фармерицама има савршену гузу. Када су почеле да падају касетне бомбе и осиромашени уранијум, ужитак гледања филма је нестао – али је цео свет то прихватио као нормално услед Déjà vu ефекта.
Када је Пентагон одлучио да промени стратегију агресије и као легитимне мете новог поретка уместо нестајућих националних држава означи означи само људско друштво, Холивуд је почео серијале филмова са тематиком глобалног трансхуманизма и „пост-демократског“ друштва. Холивудска продукција смећа обрадила је велики број психолошких операција коришћењем филма, али најјаснију визију будућности пружа нам „Hunger Games“ из 2012 године.
Јавности презентован као научно-фантастична тинејџерска драма, филм „Hunger Games“ је нимало суптилна политичка порука глобалне елите о судбини нас који то нисмо. Читање између редова није потребно да би се видела психичка припрема популације на глобално пост-хаотично друштво, испуњено деструкцијом, насиљем, неправедним системом пуним злоупотреба и, наравно: глађу.
Hunger Games нам јасно предочава морбидну визију „светле будућности и бољег живота“, намењену нам од елите. Пост-демократско друштво базирано на класичној тиранији технократа помоћу бруталних параполицијских формација већ се може назрети у свету обузетом манијом „ванредних стања“, али и код нас и то на најпримитввнијем нивоу.
- Филм је огољена и на делу врло јасно приказана визија Агенде 21 на делу.
Хијерархија друштва на коју нас предиктивно програмира филм јасно је представљена од самог почетка. Гомила гладне сиволике масе у недођији је „обичан свет“, који живи под тортуром слуга режима – привилегованих оним што је Бора Чорба назвао „социјално, здравствено и сигурна плата“. Егзистенција режимских јуришника зарађује се малтретирањем „раје“, од којих срећници изабрани за „reality show“ уживају у брзим пругама које их воде у престоницу (Х2О). Fancy одећа и луксузна клопа једина су награда за учешће у забави елите, коју „раја“ плаћа својом крвљу – као и обично.
Режимска елита живи у футуристичкој верзији „Х2О“, коју – гле чуда, такође зову Capitol (престоница). Фамозних 1% „Hunger Games“ друштва живи лагодним, лускузним животом изобиља и добре забаве – која је, као и у стварном свету част и привилегија гладних. Reality show будућности у основи је сличан данашњем: сва средсетва су дозвољена а победник односи све. Разлика је што има мање псовки а више акције, а поражени се не враћају својим кућама.
Камере су – као у данашњем reality show свуда присутне, а мини psy-op је убацивање електронског чипа за праћење. Након према процени режисера (програмера предикције) довољне количине насиља, убиства и крви, филм се завршава уз препознатљив happy end, а срећни победници игре глади нису више гладни.
- Истини за вољу, ни губитници нису гладни пошто више нису ни живи.
Трансхуманизам је термин за спој науке и технологије са људима, образложен побољшањем менталних и физичких способности. Са почетном фазом у виду убацивања електронског чипа у тело, права агенда је поништење свих непожељних аспеката људског стања – као што су слобода мишљења, избора и здрав разум. Врхунска технологија за дехуманизацију последњих остатака људскости у нама – ради што лакше даљинске контроле.
- Глад је једна од кључних ствари за програмирање нашег ума, не само зато што је храна један од примарних услова опстанка. Пост-демократско и пост-индустријско друштво Агенде 21 не предвиђа производњу хране у већим количинама. Стратегија одрживости УН се односи на ресурсе елите, ми смо само колатерална штета.
Games are over – get ready for Hunger.