- Из јавних говорница на Тргу Републике у Београду почела ја кампања „најважнији позив у животу“.
- Ничим изазван, 6 јун је проглашен за „национални дан донора“ али цела кампања има сасвим други циљ.
- Под лажним плаштом хуманости и спасавања људских живота спроводи се кампања за легализацију трговине телесним органима:
Аутор: Периша Рељић
Национални „дан хероја“ – трговине људским органима
Из јавних говорница на Тргу Републике у Београду отпочела је кампања „најважнији позив у животу“. Ничим изазван, 6 јун је проглашен за „национални дан донора“ у Србији – као што је истоветан датум представљен Хрватима као „аутентично национални“ даривања органа 2012 године.
Патент „аутентичног националног дана“ српских и хрватских донатора телесних органа припада холандској компанији „EuroTransplant International Fondation„. Мултинационална корпорација са седиштем у Verbeekstraat 21 (Лајден, Холандија) део је међународне мреже „хуманитараца“ глобалне трговине људским органима.
Кампања „национални дан донора“ означава почетак легализације „реформе власништва“ над људским органима у Бриселској колонији на Балкану. Иако Србија већ има Закон о трансплатацији органа, измена Закона коју је најавио жути доктор Душан Милисављевићи широм отвара врата „извозног потенцијала“.
- Најављене измене“демократског“ Закона о трансплатацији органа уводе један нови термин:
„Претпостављена сагласност“
Увођењем термина „претпостављена сагласност“ сви грађани Србије постају „добровољни донатори“ телесних органа – хтели то или не.
Политички некоректни грађани који не желе да их постхумно касапе и продају на комаде, биће санкционисани тортуром на шалетрима. Особа која жели да своје телесне органе задржи за себе, мораће најпре у општину по формулар, потом у Суд на оверу папира и финално у полицију, где се заводи у специјалној бази података МУП-а – заједно са тешко осуђеним криминалцима.
Извозни потенцијал (економског тигра)
- Новим „демократским“ законом о трансплатацији, широм се отварају врата извозног потенцијала домаће „робе“. Чланом 15 Закона о трансплатацији предвиђа се могућност „понуде (органа) страном правном лицу, међународном органу или организацији„.
Транспарентна транзиција је Србију претворила у депонију Европске Заједнице, а људске органе грађана постхумно „реформисала“ у продајни артикал међународних корпорација. Становници западне Европе и САД, који се већ деценијама хране генетски модификованом храном добили су нов магацин „резервних делова“.
Цене људских телесних органа, које су се налазиле на сајту UNOS (United Network for Organ Sharing) су више него примамљиве за домаће „органско тржиште“:
- срце кошта 80,400 $
- једно плућно крило 73,100 $
- оба плућна крила (на снижењу: два за један) 90,300 $
- јетра кошта 71,000 $
- а цена бубрега је „само“ 67,200 $
У власништву мултинационалних корпорација
Реформу здравства у окупираној Србији спроводи Америчка привредна комора у Београду (AmChAm), као ударна песница фармако-мафије. Иако декларисана као „невладина и непрофитна“ организација, AmChAm је састављен од ешалона који броји преко 180 „Big Pharma“ међународних корпорација.
Конференцијом „савремено лечење у Србији“ у хотелу Метропол (април 2016) коју је организовао Лондонски магазин „Diplomacy & Commerce“ започела је битка за власништво над нашим телесним органима. Кампања „национални дан донора“ је увертира у доношење новог Закона о трансплатацији, којим ћемо и „de iure“ постати власништво мултинационалних корпорација.
Корпоративни фашизам – одсек: ЕУгеника
- Закон којим ће грађани постати „претпостављено добровољни“ донатори органа за страно тржиште само је део сета закона ЕУгенике. Закон о насилној вакцинацији, одузимање деце од родитеља, закон о ЕУтаназији и легална препродаја људских органа су заштитни знак Новог Светског Поретка.
Повремено се ради бољег маркетинга дода придев „национални“ – као што је случај са „аутентично националним“ даном донора.
За разлику од термина „претпостављено добровољни донатор органа“, глобализација не познаје термин „лично власништво“. Од колевке па до гроба, људи су робови корпоративно-фашистичког система, који полаже власништво над децом, људским животом али постхумно – и на људским телесним органима.
Занимљиво је да се цела маркетиншка кампања „претпостављено добровољног донирања органа“ оправдава спасавањем 30 живота годишње. У Србији годишње преко 800 особа погине у саобраћајним несрећама, а 1,400 људи изврши самоубиство – али то никога не занима. Под велом државне тајне крију се подаци колико особа годишње умре од глади.
Глад је ипак субјективни осећај – а људски телесни органи су власништво мултинационалних корпорација.
* Симболичан је чак и датум одабран за кампању: 6.6.2016.
Референце:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=06&nav_category=12&nav_id=1140229
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-godisnje-oko-1400-ljudi-izvrsi-samoubistvo/r51p4n5
https://members.eurotransplant.org/
http://www.dnevnik.rs/drustvo/los-zakon-sprecava-nesrodnicko-donorstvo
http://www.nacionalnidandarivanja.com/nacionalni-dan-darivanja-organa.htm#.V1VfV55b-kA
http://www.telegraf.rs/vesti/789072-bruka-vise-od-800-ljudi-godisnje-gine-na-drumovima-srbije-svi-ignorisu-zrtve-foto