Прекаријат: класа бескорисних људи

Аутор: Периша Рељић
  • Званично најбогатији човек на свету, Bill Gates је као обавезно летње штиво препоручио књигу „Sapiens: A Brief History of Humankind“.
  • Књига коју је написао историчар Yuval Noah Harari нам доноси један нов термин „класа бескорисних људи“.
  • Једна од главних тема овогодишњег ритуалног састанка групе Билдерберг била је управо „класа бескорсиних“, брендирана релативно новим именом:

Прекаријат: класа бескорисних људи

Званично најбогатији човек на свету, Bill Gates (Били Д Геј) је као обавезне летње штиво обожаваоцима свог лика и дела препоручио „Sapiens: A Brief History of Humankind“. Књига коју је написао историчар Yuval Noah Harari нам доноси један нов термин „класа бескорисних људи“.

Представљена као највећа претња у 21-ом веку, „класа бескорисних људи“ је споредни произвог роботизације производње и увођења вештачке интелигенције. Према аутору књиге, све већа маса људи без посла и перспективе у животу представља опасност по глобални систем.

  • Занимљиво да је једна од горућих тема овогодишњег ритуалног састанка групе Билдерберг била управо „класа бескорисних„, брендирана релативно новим именом – прекаријат.

„Термин „прекаријат“, изведен је од речи „précaire“ (непоуздан) и „proletariat“ и означава људе са најнижим приходима, оне који раде непун радни дан на сезонском послу или у сивом сектору. Положај тих људи не дозвољава им да обезбеде своју економску и социјалну независност“ – Олга Четверикова

Један од позваних на Билдерберг 2016 био је и британски акамедик Guy Standing, који је својим књигама термин „прекаријат“ приближио широким народним масама. У својој књизи „A Precariat Charter“, Guy Standing је прекаријат представио као део нарастајће глобалне структуре.

На видљивом врху глобалног система налази се плутократија, која манипулишући демократијом и марионетским владама креира грађанско друштво по својим потребама. Плаћена радна снага (саларијат) задужена је за наметање и функционисање система, а прекаријат као „класа бескорисних“ је (све бројнија) колатерална штета Новог Светског Поретка.

„Нова класа повремено и привремено запослених, слабо плаћених и радно незаштићених, зачета је у дивљем браку неолиберализма и глобализације“ – Милан Мићић, Политика

Прекаријат као релативно нов изум друштвеног инжењеринга означава све бројнију масу људи чији је опстанак угрожен због материјалне несигурности. Најједноставније објашење прекаријата је поређење са пролетеријатом – некадашњом радничком класом без поседа и имовине, која је радила за пуко преживљавање. Разлика је у томе што „moderate Proleters“ (Precariat) осим имовине и поседа, због деиндустријализације неће имати ни стални посао.

Заштитни знак прекаријата је несигурност, рад на одређено време са ниском платом и никаквим правима, а цела „класа бескорисних“ је због економске угрожености лака за манипулисање. Деиндустријализација као једна од полуга глобализације, дизајнирањем светског економског колапса (Global Currency Reset) „реформише“ средњу класу становништва у прекарија.

  • Проблеми за креаторе Новог Светског Поретка настају када глобални систем остане без могућности куповине содијалног мира за све већу масу „бескорисних“.

Према статистичким подацима, крајем прошле године 123 милиона људи у Европи је живело на прагу сиромаштва. Немогућност сталног запослења и сигурних прихода „реформише“ (најбројнију) средњу класу становништва у прекаријат – класу бескорисних људи, без икакве будућности.
Пентагон у улози глобалног ратног министарства је још 2008 године започео припреме за масовне друштвене нереде. Пентагонов пројекат „Minerva Research Initiative“ користи друштвене мреже – укључујући и Facebook, за манипулацију и испитивање реакција јавног мњења.

Америчка армија је 2014-е године приручником „MegaCities and the United States Army“ уврстила велике градове у зону борбеног дејства. Приручник поднаслова „Припрема за комплексну и несигурну будућност“ јасна је назнака методе решења „проблема“ прекаријата и долазећег економског колапса.

Куриозитет је и решење изложено у манифест-књизи класе бескорисних људи „Sapiens: A Brief History of Humankind“. Аутор Yuval Noah Harari је предложио да „држава тај проблем решава тако што ће контролисати срећу и задовољство људи путем лекова и виртуелних светова„.

Многобројни „Reality Show“ су заједно са друштвеним мрежама део замишљене стратегије виртуелног света среће и задовољства. Проблем оваквог третмана прекаријата „виртуелном срећом“ је што се класа бескорисних – пре или касније, из виртуелног Дизниленда пробуди са празним стомаком.

  • Управо зато је прекаријат „највећа опасност 21-ог века“.